Vašington ne bi trebalo da podriva ekonomsku i trgovinsku saradnju između Pekinga i Moskve, koja je zasnovana na jednakosti i obostranoj koristi, rekao je u četvrtak portparol kineske ambasade u SAD Liu Penđu za novinsku agenciju TASS.
Saopštenje je usledilo nakon što je Danijel Kritenbrink, pomoćnik američkog državnog sekretara za pitanja istočne Azije i Pacifika, izjavio da Peking podržava vojnu operaciju Moskve protiv Ukrajine pružanjem pomoći ruskoj odbrambenoj industriji koja, prema Vašingtonu, ima destabilizujući efekat.
„Pravo Kine da se angažuje u normalnim ekonomskim i trgovinskim razmenama sa svim zemljama, uključujući Rusiju… ne bi trebalo da bude podrivano“, rekao je Liu, nazivajući optužbe Vašingtona neosnovanim.
„SAD organizuju kampanju da pomognu Ukrajini uz iznošenje neosnovanih optužbi“, rekao je kineski portparol, ocenivši takav pristup kao „licemeran i neodgovoran“, čemu se, kako je rekao, Kina odlučno protivi.
Peking je uvek zauzimao „objektivan i pošten stav“ u vezi sa sukobom u Ukrajini i aktivno je promovisao mirovne pregovore i političko rešenje, naglasio je portparol.
„Ne tražimo sebične dobitke tako što podstičemo tenzije, niti dajemo oružje bilo kojoj strani“, zaključio je Liu.
Peking je ranije optužio SAD i njihove saveznike, koji zajedno isporučuju najveći deo kijevske vojne opreme, za licemerje, navodeći da bi zapadne sile trebalo da rade na tome da Rusiju i Ukrajinu dovedu za pregovarački sto umesto da „prebacuju krivicu” na Kinu za nastavak neprijateljstva.
Međutim, Zapad, a posebno SAD, tvrde da Peking podstiče vojne napore Rusije snabdevajući je komponentama dvostruke namene koje se mogu koristiti u proizvodnji oružja. I Moskva i Peking su odbacili ove optužbe.
Ipak, SAD su sankcionisale desetine kineskih preduzeća, optužujući ih da prodaju robu i komponente Rusiji, uključujući navigacione uređaje i mašinske alate koji se mogu koristiti u civilne i vojne svrhe.
Među najnovijim koracima, Ministarstvo finansija SAD je navelo da povećava „rizik od sekundarnih sankcija za strane finansijske institucije koje se bave ruskom ratnom ekonomijom“, efektivno im preteći da izgube pristup američkom finansijskom sistemu.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je više puta naglašavalo da ekonomsku i trgovinsku saradnju Kine i Rusije „neće poremetiti treća strana“.
Trgovina između dve zemlje dostigla je rekordne vrednosti u svetlu zapadnih sankcija Moskvi. Prošle godine je, prema zvaničnim podacima, međusobni trgovinski promet premašio 240 milijardi dolara, pri čemu je ruski uvoz iz Kine skočio za skoro 47 odsto na 111 milijardi dolara, a izvoz u Kinu za 12,7 odsto, na 129 milijardi dolara. Moskva i Peking ciljaju 300 milijardi dolara bilateralne trgovine do 2030. godine.
