Predsednik Si Đinping apeluje na EU da sarađuje sa Pekingom kako bi pomogla uspostavljanju mira u istočnoj Evropi i sprečila dugotrajne ekonomske posledice.
Kineski lideri su ublažili pritisak EU da zauzmu antiruski stav u ukrajinskom sukobu, upozoravajući da je saradnja između Pekinga i Brisela potrebna kako bi se sprečila dugoročna šteta po globalnu ekonomiju.
Govoreći putem videokonferencije u petak na samitu sa liderima EU, kineski predsednik Si Đinping je navodno rekao da bi mogle proći godine ili čak decenije da se globalna ekonomija oporavi od posledica rusko-ukrajinskog rata. Napomenuo je da je ukrajinska kriza nastala usred pandemije Covid-19 i „pokolebljivog globalnog oporavka“.
„U takvoj pozadini, Kina i EU – kao dve velike sile, velika tržišta i velike civilizacije – treba da pojačaju komunikaciju o svojim odnosima i o glavnim pitanjima koja se tiču globalnog mira i razvoja, i da igraju konstruktivnu ulogu u dodavanju stabilizacionih faktora turbulentnom svet“, rekao je Si u saopštenju.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pritiskali su Sija i kineskog premijera Li Kećijanga da im daju uveravanja da će Peking zauzeti oštriji stav prema Moskvi. Fon der Lajen je zahtevala da Kina, u najmanju ruku, „učini sve da se ne meša“ u sankcije Zapada Rusiji. Ona je upozorila da bi Kina pretrpela „veliku štetu reputaciji“ ako bi pomogla Rusiji da izbegne sankcije ili na drugi način omogući Moskvi da vodi rat.
„Poslovni sektor veoma pažljivo prati događaje i procenjuje kako se zemlje pozicioniraju“, rekla je fon der Lajen. „Ovo je pitanje poverenja, pouzdanosti i, naravno, odluka o dugoročnim investicijama. Zvaničnici EU su istakli da je trgovina Kine sa Rusijom manja u odnosu na njenu trgovinu sa državama članicama EU i SAD.
Li je insistirao da će Kina pomoći da se okonča ukrajinska kriza „na svoj način“. Dodao je da Peking ima nezavisnu spoljnu politiku koja uključuje promovisanje mira, poštovanje teritorijalnog integriteta svih naroda i rešavanje sukoba kroz dijalog i pregovore.
Si je tvrdio da su tenzije u Ukrajini narasle tokom perioda decenija i da bi rešavanje sukoba zahtevalo rešavanje bezbednosnih problema svih uključenih strana. Kineski zvaničnici su se izjasnili protiv sankcija protiv Rusije i okrivile SAD i njihove saveznike iz NATO-a za podsticanje sukoba širenjem na istok. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan rekao je u petak novinarima da je NATO trebalo da bude raspušten nakon raspada Sovjetskog Saveza pre tri decenije.
„Ni svetu ni Evropi nije potreban novi hladni rat“, rekao je Džao. „Ukrajinska kriza se odužila više od mesec dana, a ogromna većina međunarodne zajednice se nada da će promovisati mirovne pregovore i zaustaviti neprijateljstva što je pre moguće. NATO treba da razmisli o ulozi koju je imao u pitanju evropske bezbednosti i ukrajinske krize.
Si je pozvao EU da formira sopstvenu percepciju Kine i usvoji nezavisnu politiku prema Pekingu. Džao je rekao da je Vašington „vodeći podstrekač” ukrajinske krize, koji je predvodio NATO u pet rundi širenja na istok od 1999. godine. „Prisiljavanje drugih da stanu na stranu nije preporučljivo,” dodao je on. „Usvajanje crno-belog pristupa da se drugi podele na prijatelje ili neprijatelje nije mudro.
