„Imaju veoma veliku mornaricu, i ako žele da maltretiraju i da brodove oko Tajvana, oni to mogu učiniti“, rekao je admiral.
Kina je već stvorila veliku i modernu mornaricu, naveo je Tomas, a broj vojnih brodova kojima Peking i dalje brzo raste. Admiral je rekao da, međutim, ne zna da li Kina želi da preduzme bilo kakvu stvarnu akciju protiv Tajvana, koji Peking smatra sastavnim delom svoje teritorije, bilo putem sveopšte invazije ili pomorske blokade.
„Jasno je da, ako urade nešto što nije kinetičko, što je, znate, blokada manje kinetička, onda to omogućava međunarodnoj zajednici da se odmeri i da zajedno radi na tome kako ćemo rešiti taj izazov“, objasnio je on. .
Peking je takođe pojačao svoje vojno prisustvo u Južnom kineskom moru, prometnom plovnom putu prema jugozapadu Tajvana, i već je „potpuno militarizovao“ veštačka i prirodna ostrva pod svojom kontrolom na plovnom putu, takođe je istakao admiral.
„Oni već imaju sve bunkere koji su im potrebni, već imaju sav potreban kapacitet za skladištenje goriva, mogućnost smeštaja trupa, imaju rakete, radare, senzore“, rekao je on.
Tajvan je već decenijama glavno pitanje u američko-kineskim odnosima, a tenzije su dodatno pogoršane nedavnom posetom ostrvu predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi. Pelosi je otputovala na Tajvan početkom avgusta, ignorišući ponovljena upozorenja Pekinga da to izbegne, postavši najviši američki zvaničnik koji je posetio ostrvo u više od 25 godina.
Tajvan je samoupravan od 1949. godine, kada su kineski nacionalisti pobegli sa kopna nakon što su izgubili građanski rat od komunista i uspostavili sopstvenu administraciju na ostrvu. Iako formalno priznaje suverenitet Pekinga nad ostrvom i princip „Jedne Kine“, Vašington održava bliske neformalne veze sa tom ostrvskom državom.
Kina smatra Tajvan delom svoje suverene teritorije koju su privremeno zauzeli separatisti. Peking je više puta rekao da će tražiti „ponovno ujedinjenje“ i nije isključio vojnu opciju za postizanje ovog cilja.