Peking je u petak lansirao nosač aviona nove generacije, prvi takav brod koji je projektovan i izgrađen u Kini, u prekretnici u nastojanju da proširi domet i moć svoje mornarice.
Nosač tipa 003 nazvan Fujian napustio je svoj suvi dok u brodogradilištu izvan Šangaja ujutru i vezan na obližnjem pristaništu, javljaju državni mediji.
Državna televizija CCTV prikazala je okupljeno mornaričko osoblje kako stoji ispod masivnog broda dok su mlaznice vode prskale po njegovoj palubi, letele raznobojne trake i puštao se šareni dim.
Opremljen najnovijom tehnologijom naoružanja i lansiranja aviona, smatra se da su sposobnosti broda Tipe 003 konkurentne onima zapadnih nosača, jer Peking nastoji da svoju mornaricu, već najveću na svetu, pretvori u silu sa više nosača.
Satelitski snimci koje je u četvrtak snimio Planet Labs PBC i analizirao Asošiejted pres pokazuju da je nosač u, kako se činilo, potpuno potopljenom suvom doku u brodogradilištu Jiangnan, u blizini Šangaja, spreman za lansiranje. Bio je ogrnut crvenom strnadicom, verovatno u pripremi za ceremoniju lansiranja.
„Ovo je važna prekretnica za kineski vojno-industrijski kompleks“, rekao je Ridžvan Rahmat, analitičar odbrambene obaveštajne kompanije Džejns iz Singapura.
„Ovo pokazuje da su kineski inženjeri sada u stanju da proizvedu kompletan skup površinskih boraca povezanih sa modernim pomorskim ratovanjem, uključujući korvete, fregate, razarače, amfibijske jurišne brodove, a sada i nosač aviona“, rekao je on. „Ova sposobnost da se iz temelja konstruiše veoma složen ratni brod neizbežno će rezultirati različitim spin-offima i koristima za kinesku industriju brodogradnje.
Prvi kineski nosač bio je prenamenjen sovjetski brod, a njegov drugi je izgrađen u Kini, ali zasnovan na sovjetskom dizajnu. Obe su napravljene da koriste takozvani metod lansiranja aviona „ski-skok“, sa rampom na kraju kratke piste koja pomaže avionima da polete.
Tip 003 koristi lansiranje katapultom, za koje su stručnjaci rekli da se čini da je sistem elektromagnetnog tipa poput onog koji je prvobitno razvila američka mornarica. Kineska zvanična novinska agencija Sinhua potvrdila je da je Fujian koristio elektromagnetni sistem u izveštaju o lansiranju u petak.
Takav sistem izlaže avion manjem stresu nego stariji sistemi za lansiranje katapultom parnog tipa, a upotreba katapulta znači da će brod moći da lansira veći izbor aviona, što je neophodno da bi Kina mogla da projektuje pomorsko snaga na većem dometu, rekao je Rahmat.
„Ovi katapulti omogućavaju raspoređenim avionima da nose veće opterećenje oružja pored spoljnih rezervoara za gorivo“, rekao je Rahmat.
„Kada bude u potpunosti operativan, treći nosač PLAN-a bi takođe mogao da rasporedi kompletniji paket aviona povezanih sa operacijama udarne grupe nosača, uključujući transport za isporuku na brodu i avione za rano upozoravanje i kontrolu u vazduhu, kao što je KJ-600.
Mornarica kineske narodnooslobodilačke vojske, ili PLAN, modernizovala se više od jedne decenije kako bi postala više sila „plave vode“ – ona koja je sposobna da deluje globalno, a ne da bude ograničena da ostane bliže kineskom kopnu.
U isto vreme, SAD se sve više fokusiraju na region, uključujući Južno kinesko more. Ogroman pomorski region je napet jer šest vlada polaže pravo na sve ili deo strateški vitalnog plovnog puta, kroz koji svake godine putuje oko 5 biliona dolara globalne trgovine i koji sadrži bogate ali brzo opadajuće zalihe ribarstva i značajna podmorska nalazišta nafte i gasa.
Kina je bila daleko najagresivnija u polaganju prava na bukvalno ceo vodni put, njene ostrvske karakteristike i resurse.
Američka mornarica je plovila ratnim brodovima pored veštačkih ostrva koja je Kina izgradila u moru koja su opremljena aerodromskim pistama i drugim vojnim objektima. Kina insistira da se njena teritorija prostire na ta ostrva, dok američka mornarica kaže da tamo sprovodi misije kako bi osigurala slobodan protok međunarodne trgovine.
U svom prošlogodišnjem izveštaju Kongresu SAD o vojnim sposobnostima Kine, Ministarstvo odbrane je reklo da je program razvoja nosača ključan za kontinuirani razvoj kineske mornarice u globalnu silu, „postepeno šireći svoj operativni domet izvan istočne Azije u održivu sposobnost da rade na sve većim dometima.”
Kineski „nosači aviona i planirani prateći nosači, kada budu operativni, proširiće pokrivenost protivvazdušne odbrane izvan dometa obalnih i brodskih raketnih sistema i omogućiće operacije grupa na sve većim dometima“, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Poslednjih godina Kina je proširila svoje prisustvo na Indijski okean, zapadni Pacifik i šire, postavljajući svoju prvu prekookeansku bazu u poslednjoj deceniji u državi Afričkog roga u Džibutiju, gde SAD, Japan i drugi takođe održavaju vojno prisustvo . Takođe je nedavno potpisao bezbednosni sporazum sa Solomonskim Ostrvima za koji mnogi strahuju da bi mogao da mu obezbedi ispostavu u južnom Pacifiku, i radi sa Kambodžom na proširenju tamošnjeg lučkog objekta koji bi mogao da joj omogući prisustvo u Tajlandskom zalivu.
Sinhua je izvestila da je Fujian, koji nosi trup broj 18, imao punu deplasman od 80.000 tona. U martovskom izveštaju koji je pripremila Istraživačka služba američkog Kongresa, međutim, analitičari su rekli da satelitski snimci sugerišu da je deplasman tipa 003 bio oko 100.000 tona, slično kao kod nosača američke mornarice.
PLAN trenutno ima oko 355 brodova, uključujući podmornice, a SAD procenjuju da će snage porasti na 420 brodova do 2025. i 460 brodova do 2030. Međutim, uprkos tome što brojčano ima najveću svetsku mornaricu, PLAN za sada još uvek nije blizu mogućnosti američke mornarice i ostaje daleko iza u nosačima.
Američka mornarica je svetski lider u nosačima aviona, sa 11 plovila na nuklearni pogon. Takođe ima devet amfibijskih jurišnih brodova koji mogu da nose helikoptere i borbene avione sa vertikalnim poletanjem.
Američki saveznici poput Britanije i Francuske takođe imaju svoje nosače, a Japan ima četiri „helikopterska razarača“, koji tehnički nisu nosači aviona, već nose avione. Dva se pretvaraju da podrže lovce za kratko uzletanje i vertikalno sletanje.
Novi kineski avioprevoznik dobio je ime po provinciji Fujian na jugoistočnoj obali zemlje, po tradiciji nakon što je prva dva avio-prevoznika nazvana po provincijama Liaoning i Šandong.
Njegovom ceremonijom porinuća u brodogradilištu predsedavao je Sju Ćilijang, član Politbiroa vladajuće Komunističke partije i potpredsednik Centralne vojne komisije koju je predvodio predsednik i partijski lider Si Đinping.
Nakon što je Ksu presekao vrpcu za lansiranje, flaša šampanjca je razbijena preko pramca Fudžijana, izvestila je Sinhua. Vrata suvog doka su se tada otvorila i brod je izašao u vodu i privezao se na svom pristaništu.
Kineski razvoj nosača tipa 003 deo je šire modernizacije kineske vojske. Kao i sa svojim svemirskim programom, Kina je napredovala krajnje oprezno u razvoju nosača aviona, nastojeći da primeni samo tehnologije koje su testirane i usavršene.
U ovom trenutku se ne veruje da je Kina razvila avion da bi u potpunosti realizovala potencijal novog nosača, rekao je Rahmat.
Nije poznato koliko je Kina blizu razvoja svog aviona KJ-600 AVACS, koji je počela da testira 2020. godine, kako bi bio spreman za operacije na nosaču, a postoji „malo dokaza“ da je počela rad na transportu na brodu. aviona, rekao je.
Sada kada je lansiran, nosač će morati da se opremi, što bi moglo da potraje dva do šest meseci. Zatim će uslediti ispitivanja prihvatanja u luci i ispitivanja na moru, koja će verovatno potrajati još šest meseci pre nego što inženjeri počnu da lansiraju probna opterećenja pomoću sistema katapulta.
„Prvi avion će biti lansiran sa ovog nosača tek možda krajem 2023. do 2024. godine, a puna operativna sposobnost će verovatno biti objavljena bliže 2025.“, rekao je on.
