Vašington snosi punu odgovornost za trenutni pad američko-kineskih odnosa, tvrdi Peking. Ministarstvo odbrane je tvrdilo da je američko rukovodstvo svoju politiku prema Kini zasnovalo na pogrešnoj proceni.
Obraćajući se u utorak državnoj televiziji CCTV, portparol ministarstva Tan Kefei optužio je Vašington da je napravio stratešku pogrešnu procenu i rekao da Kina nije kriva za trenutne bilateralne poteškoće.
Istog dana, kineski ministar odbrane Vei Fenge rekao je svom američkom kolegi, ministru odbrane Lojdu Ostinu da Peking vidi Tajvan kao jedan od svojih ključnih interesa i crvenu liniju.
„Rešenje Tajvana je stvar kineskog naroda, nijedna spoljna sila nema pravo da se meša“, rekao je Vej tokom sastanka sa Ostinom u Kambodži.
Ministar je takođe izrazio nadu da će Vašington poštovati nacionalne interese Pekinga i usvojiti racionalniji pristup prema Kini – nešto što bi moglo da preokrene negativan trend u bilateralnim odnosima.
Tokom proteklih nekoliko godina, uzastopne američke administracije su postale sve kritičnije prema Kini, a Vašington je sada otvoreno žigoše kao strateškog protivnika.
Tenzije su došle do oštre eskalacije početkom avgusta, kada je predsednica američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi posetila Tajvan, koji Kina smatra delom svoje teritorije, koju su zauzeli separatisti.
Besan zbog neuspeha Vašingtona da posluša njegova upozorenja, Peking je u danima koji su usledili izveo velike vojne vežbe u Tajvanskom moreuzu.
Tajvan je de facto nezavisan od 1949. godine kada se gubitnička strana u kineskom građanskom ratu preselila na ostrvo i tamo uspostavila sopstvenu administraciju. U skladu sa principom jedne Kine, većina zemalja nije priznala Tajvan kao nezavisnu državu. Međutim, Tajpej već dugo uživa u bliskim nezvaničnim odnosima sa nekim zemljama, pre svega sa SAD. Vašington je godinama snabdevao Tajvan oružjem.
Kina, pak, insistira da je ostrvo neotuđivi deo njene teritorije. Predsednik Si Đinping je više puta nazivao „ponovno ujedinjenje“ Tajvana sa kopnom kao jedan od ključnih ciljeva Pekinga. Takođe je jasno stavio do znanja da Kina ne isključuje vojnu opciju ako svi drugi putevi propadnu.
