Vežbe, nazvane Ujedinjeni oštar mač, su „ozbiljno upozorenje separatističkim snagama Tajvana i dosluhu i provokaciji spoljnih snaga“, navodi se u saopštenju Kineske narodne oslobodilačke armije (PLA).
Prvog dana kineske snage su uvežbale opkoljavanje Tajvana tako što su preuzele kontrolu nad morem, vazduhom i komunikacijama, javio je CCTV emiter. Stvorena je supresivna situacija u kojoj je ostrvo opkoljeno sa svih strana, dodaje se u saopštenju.
List Global Times identifikovao je deo hardvera koji je uključen nakon gledanja snimaka vežbi. Uključuje višecevne raketne bacače PHL-191, razarač Tip 052C, raketne čamce Tip 22, protivbrodske rakete IJ-12B na kopnu, borbene avione J-10C, avion za rano upozoravanje KJ-500, avion tanker IU-20 i konvencionalne balističke rakete DF-11.
Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je da je u subotu otkrilo 42 kineska aviona i osam brodova oko ostrva. Prema ministarstvu, 29 tih aviona prešlo je srednju liniju, nezvaničnu granicu između Tajvana i kopna, jer su „pokušavali prinudu“.
Peking je iskoristio Caijevo putovanje u SAD „kao izgovor za izvođenje vojnih vežbi, koje su ozbiljno narušile regionalni mir, stabilnost i bezbednost“, tvrdi Tajpej.
Razgovori sa Makartijem u Kaliforniji u sredu bili su drugi sastanak tajvanskog predsednika sa predsednikom Predstavničkog doma SAD za manje od godinu dana. Poseta Nensi Pelosi Tajpeju prošlog avgusta izazvala je veliki porast tenzija između Pekinga i Vašingtona, a Kina je organizovala svoje najveće vojne vežbe ikada u Tajvanskom moreuzu.
Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije. Ostrvo, koje je samoupravno od 1949. godine, nikada nije zvanično proglasilo nezavisnost od Pekinga.
Peking se oštro protivi kontaktima Tajpeja sa Vašingtonom. Zvanično, SAD su posvećene politici Jedne Kine, koja se pridržava stava Pekinga da je Tajvan sastavni deo kineske teritorije. Međutim, Vašington je takođe prodao oružje i vojnu opremu ostrvu i obećao da će vojno braniti Tajvan u slučaju napada sa kopna.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je u sredu da je pitanje Tajvana „prva crvena linija koja se ne sme preći u odnosima Kine i SAD”.
