Prema ljudima koji su upoznati sa ovim pitanjem, predsednik Si Đinping je već odobrio plan za udvostručenje nuklearnog arsenala zemlje, izvestio je u subotu japanski list.
Vrh kineske narodnooslobodilačke armije je u novembru ponovo potvrdio važnost nuklearnog odvraćanja, rekli su izvori. Oni su to učinili nakon što su izvukli zaključke iz sukoba u Ukrajini, gde se Zapad, uprkos tome što je Kijevu obezbedio oružje, sredstva, obuku i obaveštajne podatke, uzdržao od direktne konfrontacije sa Rusijom zbog njenog posedovanja najnuklearnijih bojevih glava na svetu.
Broj kineskih bojevih glava će verovatno porasti sa oko 400 na 550 do 2027. i dostići 900 2035. godine, tvrde izvori Kjoda.
Brojka koju je objavila agencija je manja od predviđanja Pentagona u jesen kada je rekao da očekuje da će Peking imati 1.500 nuklearnih bojevih glava do 2035. godine.
U svakom slučaju, Kina će i dalje biti daleko iza Rusije i SAD, koje se mogu pohvaliti sa 5.977 odnosno 5.428 atomskih bojevih glava, prema procenama Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira.
Tenzije između SAD i Kine su u porastu od avgusta, kada je predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi posetila Tajvan uprkos primedbama Pekinga, koji to ostrvo smatra neotuđivim delom svoje teritorije. Vašington prodaje oružje Tajpeju i podržava njegovo nastojanje za nezavisnost, a predsednik Džo Bajden je obećao da će braniti ostrvo ako kineska vlada odluči da ga ponovo preuzme silom.
Krajem januara, šef američke komande vazdušne mobilnosti, general Majk Minihan, upozorio je svoje potčinjene u memorandumu da bi sukob između Vašingtona i Pekinga oko Tajvana mogao da izbije već 2025. godine.
