Kina obeležava 75. godinu vladavine Komunističke partije dok se ekonomski izazovi i bezbednosne pretnje zadržavaju nad tom ogromnom državom.
Za utorak nisu najavljene nikakve svečanosti, osim ceremonije podizanja zastave na Trgu Tjenanmen. Poslednjih decenija, Kina je organizovala vojne parade i prikaze ekonomske moći zemlje tek na prelazu decenija, na primer za 60. i 70. godišnjicu.
Druga najveća svetska ekonomija se bori da povrati zamah nakon COVID-19.
Produženi pad imovine doveo je do efekta prelivanja na druge delove privrede, od izgradnje do prodaje kućnih aparata. Kina je prošle nedelje najavila niz mera za jačanje ekonomije, uključujući niže kamatne stope i manje obaveze za učešće na hipotekama.
Lider stranke i šef države Si Đinping je u velikoj meri izbegavao putovanja u inostranstvo od pandemije, dok je nastavio sa čistkama u kući od najviših zvaničnika koji se smatraju nedovoljno lojalnimi ili su osumnjičeni za korupciju ili ličnu indiskreciju.
„Put pred nama neće biti gladak, sigurno će biti poteškoća i prepreka, a možda ćemo naići na velike iskušenja kao što su jaki vetrovi i uzburkano more, ili čak olujni talasi“, upozorio je Si tokom banketa uoči godišnjice.
„Moramo biti na oprezu u vreme mira, planirati unapred i blisko se oslanjati na celu Partiju, celu vojsku i ljude svih etničkih grupa širom zemlje“, rekao je on, „nikakve poteškoće ne mogu sprečiti kineski narod da ide napred. ”
Godišnjica takođe dolazi kada se Kina suočava sa rastućim trvenjima sa susedima, uključujući Japan, Južnu Koreju i Filipine, zbog teritorijalnih pretenzija i njihovih bliskih odnosa sa glavnim rivalom Pekinga, Sjedinjenim Državama.
Komunisti pod Mao Cedungom preuzeli su vlast 1949. godine usred građanskog rata sa nacionalistima, takođe poznatim kao KMT, na čelu sa Čang Kaj Šekom, koji je svoju političku, ekonomsku i vojnu moć prebacio na sada samoupravnu ostrvsku demokratiju Tajvana.
Peking i dalje insistira na tome da Tajvan mora biti pripojen vladavini Komunističke partije, silom ako je potrebno, dok su SAD obezbedile oružje kako bi osigurale svoju odbranu.
Kina se, u međuvremenu, uključila u sporove oko svojih pretenzija na većinu Južnog kineskog mora i nenaseljenih ostrva koje drže Japan, Filipini, Vijetnam i druge susedne nacije.
Nagomilavanje kineske vojske i njeno nedavno lansiranje nuklearne balističke rakete u Tihi okean izazvali su zabrinutost zbog mogućeg sukoba.
Kod kuće, Si je postao doživotni lider tako što je ukinuo ograničenja mandata i proširio svoju moć na ključne vladine i partijske organe. Kina ne dozvoljava konkurentske izbore i stranka zadržava skoro potpunu kontrolu nad medijima koji informišu njenih 1,4 milijarde ljudi.