HONG KONG – Kina je u nedelju prijavila još dva smrtna slučaja od COVID-19, pošto su neki gradovi oprezno krenuli da ublaže ograničenja protiv pandemije usred sve glasnijeg frustracije javnosti zbog mera.
Nacionalna zdravstvena komisija saopštila je da je po jedan smrtni slučaj prijavljen u provincijama Šandong i Sečuan. Nisu date nikakve informacije o starosti žrtava niti da li su bile u potpunosti vakcinisane, prenosi Asošijeted pres.
Kina, gde je virus prvi put otkriven krajem 2019. godine u centralnom gradu Vuhanu, poslednja je velika zemlja koja pokušava da potpuno zaustavi prenošenje putem karantina, karantina i masovnog testiranja. Veruje se da zabrinutost zbog stope vakcinacije zauzima značajno mesto u odlučnosti vladajuće Komunističke partije da se drži svoje tvrdolinijaške strategije.
Dok je devet od 10 Kineza vakcinisano, samo 66 odsto ljudi starijih od 80 godina dobilo je jednu vakcinu, dok je 40 odsto primilo dopunsku vakcinu, navodi komisija. Rečeno je da je 86% ljudi starijih od 60 godina vakcinisano.
S obzirom na te brojke i činjenicu da je relativno mali broj Kineza izgradio antitela izlaganjem virusu, neki se plaše da bi milioni mogli da umru ako se ograničenja u potpunosti ukinu.
Ipak, čini se da je izliv gneva javnosti podstakao vlasti da ukinu neka od težih ograničenja, čak i dok kažu da je strategija „nulte COVID-19“ – koja ima za cilj izolaciju svake zaražene osobe – još uvek na snazi.
Peking i neki drugi kineski gradovi objavili su da se vozači prvi put posle nekoliko meseci mogu ukrcati u autobuse i metro bez testiranja na virus.
Do blagog opuštanja zahteva za testiranje dolazi čak i kada dnevne infekcije virusom dostižu skoro rekordne nivoe, i nakon protesta tokom vikenda širom zemlje od strane stanovnika frustriranih rigidnim primenom antivirusnih ograničenja koja sada ulaze u četvrtu godinu, čak i kao ostatak svet se otvorio.
Južni tehnološki proizvodni centar Šenžena saopštio je u subotu da putnici više ne moraju da pokazuju negativan rezultat testa na COVID-19 da bi koristili javni prevoz ili prilikom ulaska u apoteke, parkove i turističke atrakcije.
U međuvremenu, glavni grad Peking saopštio je u petak da negativni rezultati testa takođe nisu potrebni za javni prevoz od ponedeljka. Međutim, negativan rezultat dobijen u proteklih 48 sati i dalje je neophodan za ulazak u mesta kao što su tržni centri, koji su se postepeno ponovo otvarali sa mnogim restoranima i restoranima koji pružaju usluge hrane za poneti.
Ovaj zahtev je doveo do pritužbi nekih stanovnika Pekinga da iako je grad zatvorio mnoge stanice za testiranje, većina javnih mesta i dalje zahteva testove na COVID-19.
Kina je u nedelju objavila još 35.775 slučajeva u poslednja 24 sata, od kojih je 31.607 bilo asimptomatski, čime je ukupan broj slučajeva dostigao 336.165 sa 5.235 smrtnih slučajeva.
Iako su mnogi doveli u pitanje tačnost kineskih podataka, one su i dalje relativno niske u poređenju sa SAD i drugim nacijama koje sada popuštaju kontrolu i pokušavaju da žive sa virusom koji je ubio najmanje 6,6 miliona ljudi širom sveta i razboleo skoro 650 miliona.
Pekinške vlasti su u subotu rekle da je neophodno „nepokolebljivo nastaviti da sprovodi normalizovane mere socijalne prevencije i kontrole, pošto se trenutni krug COVID-19 brzo širi“.
Pošto je ostatak sveta naučio da živi sa virusom, Kina ostaje jedina velika nacija koja se još uvek drži strategije „nulte-COVID“. Politika, koja je na snazi od početka pandemije, dovela je do brzih zatvaranja i masovnog testiranja širom zemlje.
Kina i dalje nameće obavezni karantin za dolazeće putnike, iako je njen broj zaraženih nizak u poređenju sa 1,4 milijarde stanovnika.
Nedavne demonstracije, najveće i najraširenije u decenijama, izbile su 25. novembra nakon što je u požaru u stambenoj zgradi u severozapadnom gradu Urumćiju poginulo najmanje 10 ljudi.
To je izazvalo besna pitanja na mreži o tome da li su vatrogasci ili žrtve koje pokušavaju da pobegnu blokirane zaključanim vratima ili drugim antivirusnim kontrolama. Vlasti su to demantovale, ali su smrti postale žarište frustracije javnosti.
U zemlji su bili višednevni protesti širom gradova, uključujući Šangaj i Peking, a demonstranti su zahtevali ublažavanje ograničenja COVID-19. Neki su zahtevali da kineski predsednik Si Đinping podnese ostavku, što predstavlja izuzetnu demonstraciju javnog neslaganja u društvu nad kojim vladajuća Komunistička partija ima skoro potpunu kontrolu.
Sijeva vlada je obećala da će smanjiti troškove i ometanje kontrola, ali kaže da će se držati „nula COVID-a“. Zdravstveni stručnjaci i ekonomisti očekuju da će ostati na snazi najmanje do sredine 2023., a možda i do 2024. godine, dok se milioni starijih ljudi vakcinišu u pripremi za ukidanje kontrola koje sprečavaju većinu posetilaca iz Kine.
Iako je vlada priznala neke greške, okrivljene uglavnom na preterano revnim zvaničnicima, javne ličnosti, poslovni ljudi, obični građani, pa čak i sportisti su kažnjeni zbog kritikovanja vladine politike. Bivša NBA zvezda Džeremi Lin, koji igra za kineski tim, nedavno je kažnjen sa 10.000 juana (1.400 dolara) zbog kritikovanja uslova u timskim karantinskim objektima, prenose lokalni mediji.
U petak, direktor Svetske zdravstvene organizacije za hitne slučajeve dr Majkl Rajan rekao je da je agencija UN „zadovoljna“ što vidi Kinu kako popušta neka od svojih ograničenja zbog korona virusa, rekavši da je „zaista važno da vlade slušaju svoje ljude kada su ljudi u bolu“.
