„To je činjenica: mi smo u svemirskoj trci“, rekao je Nelson u intervjuu za Politico u nedelju.
„I istina je da je bolje da pazimo da oni [Kina] ne dođu do mesta na Mesecu pod maskom naučnog istraživanja. I nije van okvira mogućnosti da kažu: ‘Kuni se, mi „Ovde, ovo je naša teritorija“, upozorio je on.
Problem je u tome što „na južnom polu Meseca postoji samo toliko mesta koja su adekvatna za ono što mislimo, u ovom trenutku, za prikupljanje vode i tako dalje“, dodao je šef američke svemirske agencije.
Kao opravdanje za svoju tvrdnju naveo je ponašanje Pekinga na Zemlji. „Ako sumnjate u to, pogledajte šta su uradili sa ostrvima Spratli“, arhipelagom Južnog kineskog mora koji se osporava od strane drugih nacija, ali gde je kineska vojska uspostavila baze, rekao je Nelson.
Kina je 2019. godine postala prva zemlja koja je izvršila meko sletanje na drugu stranu Meseca u okviru svoje robotske misije Chang’e 4. Kasnije je mogao da isporuči lunarne uzorke nazad na Zemlju. Peking kaže da očekuje da postavi čoveka na Mesec pre 2030. godine, a kasnije da tamo uspostavi stanicu za naučno istraživanje.
U proteklih nekoliko godina, Kineska nacionalna svemirska uprava (CNSA) takođe je uspešno poslala orbiter i rover na Mars i lansirala svoju nacionalnu svemirsku stanicu u Zemljinu orbitu.
„Kina je u poslednjoj deceniji imala ogroman uspeh i napredak“ u svom svemirskom programu, priznao je Nelson. Međutim, on je i dalje izrazio uverenje da NASA ima sve što je potrebno da ponovo pobedi u trci i ispuni svoj zacrtani cilj slanja misije sa posadom na Mesec 2025. godine.
Peking je u brojnim prilikama negirao optužbe SAD da iza svog svemirskog programa ima podmukli plan. U avgustu je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan rekao da „svemirski kosmos nije teren za rvanje, već važno polje za saradnju u kojoj svi dobijaju“. Istraživanje kosmosa je „zajednički poduhvat čovečanstva i trebalo bi da koristi svima“, rekao je Džao, dodajući da je Kina posvećena mirnom korišćenju svemira i saradnji sa drugim zemljama.
