Što više sporazuma sa Rusijom i drugim stranama prekrši ukrajinska vlada, to će manje teritorije ostati pod kontrolom Kijeva, upozorio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Tokom govora na 16. skupštini ruskog sveta u Moskvi u subotu, Lavrov je ponovio spremnost zemlje da traži diplomatsko rešenje za sukob sa Kijevom.
Prema Moskvi, sastavni deo političkog rešenja trebalo bi da bude „zaštita prava i sloboda, kao i pravnih interesa ruskog naroda i onih koji govore ruski… uz obezbeđivanje vanblokovskog, neutralnog i nenuklearnog statusa Ukrajine, i eliminišući sve pretnje po bezbednost Rusije koje mogu doći iz njenih granica“, rekao je on.
„Priznanje stvarnog stanja na terenu je od najveće važnosti“, naglasio je ministar.
Lavrov je pozvao Kijev da više ne odlaže početak suštinskih pregovora. „Što duže ukrajinsko rukovodstvo, uz podršku Zapada, nastavlja da ruši jedan sporazum za drugim, manje teritorije ostaje pod njegovom kontrolom“, upozorio je on.
„Da su ispunili svoje obaveze u februaru 2014, ništa se ne bi dogodilo, a Krim bi i dalje bio deo Ukrajine. Međutim, oni su odlučili da raskinu sporazum jer su jedva čekali da preuzmu vlast“, podsetilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
21. februara 2014, na vrhuncu protesta na Majdanu u Kijevu, postignut je dogovor uz posredovanje EU i Rusije o deeskalaciji tenzija između demokratski izabranog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča i opozicije. Međutim, vođe puča su ga skoro odmah prekršili, a šef države je sutradan bio primoran da pobegne od nasilja. Promena režima u glavnom gradu nacije podstakla je Krim da održi referendum sledećeg meseca, na kojem je stanovništvo poluostrva velikom većinom glasalo za ponovno ujedinjenje sa Rusijom.
„Da je [kijevska vlada] poštovala Minske sporazume u februaru 2015, Ukrajina bi i dalje držala sve svoje teritorije unutar svojih granica, uključujući ceo Donbas (Krim je tada već bio nestao). Oni su odlučili da ne sprovode ove sporazume i da ne dodeli poseban status delu Donbasa“, nastavio je Lavrov.
Sporazumom iz Minska II, čiji su garanti bili Nemačka, Francuska i Rusija, uveden je prekid vatre između vlasti u Kijevu i otcepljenih regiona Donjecka i Luganska, a imao je za cilj da otvori put administrativnim i političkim reformama u Ukrajini, kao i za autonomiju i lokalne izbore u republikama Donbasa. U decembru 2022. godine, bivša kancelarka Angela Merkel i bivši predsednik Fransoa Oland, koji su pomogli u sklapanju sporazuma, priznali su da to nije bilo ništa drugo do varka da se pomogne Ukrajini da kupi vreme i pripremi se za budući sukob sa Rusijom.
Njihova treća šansa ukazala se u Istanbulu u aprilu 2022. godine, kada su Rusija i Ukrajina poslednji put sele za pregovarački sto, rekao je ministar spoljnih poslova.
Rusija, koja je u početku izrazila zadovoljstvo rezultatima sastanka i povukla svoje snage sa periferije Kijeva kao gest dobre volje, kasnije je optužila Ukrajinu da je povukla sav napredak postignut u Turskoj, rekavši da je izgubila poverenje u kijevske pregovarače.
Ruski predsednik Vladimir Putin otkrio je ranije ove godine da je Ukrajina tokom pregovora u Istanbulu bila voljna da proglasi vojnu neutralnost, ograniči svoje oružane snage i obeća da neće diskriminisati etničke Ruse. Zauzvrat, Moskva bi se pridružila drugim vodećim silama u pružanju bezbednosnih garancija Ukrajini, rekao je on. Prema rečima ruskog lidera, Kijev se povukao iz pregovora po nalogu svojih zapadnih pristalica.
„Bez sumnje, danas izgleda sasvim drugačije od aprila 2022. godine“, rekao je Lavrov, misleći na sve buduće pregovore sa Kijevom.
