Džimi Karter je bio suočen s teškom odlukom koja je imala dalekosežne posledice ne samo za stotine sportista, već i za međunarodne odnose. Američki bojkot Olimpijskih igara u Moskvi 1980. godine bio je rezultat Karterove hladnoratovske politike, usmerene na izražavanje američkog protivljenja sovjetskoj invaziji na Avganistan.
Ovaj bojkot, koji je podržalo više od dve trećine članova Olimpijskog komiteta SAD, sprečio je 227 sportista da ostvare svoje snove učešća na Olimpijadi. Mnogi od njih su se suočili sa propuštenim prilikama i neostvarenim ambicijama, dok su se godinama kasnije sećali susreta sa Karterom koji su ih ostavili razočaranima.
Iako je Karterov savetnik za nacionalnu bezbednost, Zbignjev Bžežinski, bio zagovornik tvrde linije prema Sovjetskom Savezu, bojkot nije uspeo u svojoj osnovnoj svrsi da odvrati Sovjete od daljeg prisustva u Avganistanu. To je dodatno poremetilo međunarodni olimpijski pokret i dovelo do recipročnog bojkota Sovjetskog Saveza i drugih zemalja na Olimpijadi u Los Anđelesu 1984.
Četrdeset četiri godine kasnije, politika i sport ostaju isprepletani, a pitanje političkih bojkota i uticaja na međunarodne sportske događaje i dalje je aktuelno. Poslednje godine bile su obeležene borbom za status Rusije u svetu sporta nakon njenih vojnih intervencija, što će imati značajan uticaj na njen položaj kada se Olimpijske igre održe u Los Anđelesu 2028.