Pod jakim suncem, hiljade migranata u karavanu nastavilo je da se šeta kroz južni Meksiko u utorak, a neki kažu da ne očekuju ništa dobro od predstojećeg sastanka američkih i meksičkih zvaničnika ove nedelje o porastu migranata u američkoj granici.
Migranti su prošli pored glavne meksičke inspekcije za unutrašnju imigraciju izvan grada Huistla, u južnoj državi Čijapas. Tamošnji oficiri Nacionalne garde nisu pokušali da zaustave oko 6.000 pripadnika karavana.
Migranti su pokušavali da stignu do sledećeg grada, Vile Komaltitlan, oko 11 milja (17 kilometara) severozapadno od Huistle. U prošlosti, Meksiko je puštao migrante da prođu, verujući da će se umoriti šetajući autoputem. Nijedan karavan migranata nikada nije prešao 1.000 milja (1.600 kilometara) do granice sa SAD.
Očekuje se da će američki zvaničnici pritisnuti Meksiko da zaustavi još migranata na sastanku zakazanom za sredu.
Susret će „biti između budala i budala, koji žele da iskoriste žene i decu za trgovinu“, rekao je migrantski aktivista Luis Garsija Viljagran, jedan od organizatora karavana. „Ne menjamo komade ni za jednog političara.
„Ono što Meksiko želi je novac, novac za pritvaranje i deportaciju migranata“, rekao je Viljagran.
Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador potvrdio je prošle nedelje da američki zvaničnici žele da Meksiko učini više kako bi blokirao migrante na svojoj južnoj granici sa Gvatemalom ili otežao kretanje preko Meksika vozom, kamionima ili autobusima – politika poznata kao „spor .”
Ali predsednik je rekao da u zamenu želi da Sjedinjene Države pošalju više razvojne pomoći matičnim zemljama migranata i da smanje ili eliminišu sankcije protiv Kube i Venecuele, napominjući „o tome ćemo razgovarati, nije samo svađa.”
Neki u karavanu, kao što je Norbei Diaz Rios, migrant iz Kolumbije, rekli su da povratak nije opcija. Diaz Rios (46) rekao je da je napustio svoj dom zbog pretnji kriminalnih grupa i da planira da zatraži azil u SAD.
„Znate da hodate sa svrhom, sa ciljem na umu, ali niste sigurni da li ćete to uspeti ili koje prepreke ćete naći na tom putu“, rekao je Diaz Rios. „Ne mogu da se vratim u Kolumbiju.“
„Trebalo bi da mi daju šansu da ostanem u zemlji u kojoj mogu da dobijem papire i da radim i da izdržavam svoju porodicu“, dodao je on.
Američki državni sekretar Entoni Blinken, sekretar za unutrašnju bezbednost Alehandro Majorkas i savetnica za unutrašnju bezbednost Bele kuće Liz Šervud-Rendal otputovaće u Meksiko Siti na razgovore.
Ovog meseca, čak 10.000 migranata dnevno je uhapšeno na jugozapadnoj granici SAD.
Meksička vlada je osetila pritisak da se pozabavi tim problemom, nakon što su američki zvaničnici nakratko zatvorili dva vitalna železnička granična prelaza u Teksasu, tvrdeći da su zatrpani procesuiranjem migranata.
To je dovelo do gušenja tereta koji se kreće iz Meksika u SAD, kao i žitarica potrebnih za ishranu meksičke stoke koja se kreće na jug. Železnički prelazi su od tada ponovo otvoreni, ali poruka je bila jasna.
Karavan je krenuo na Badnje veče iz grada Tapačule, u blizini granice sa Gvatemalom, a migranti su božićnu noć proveli spavajući na komadima kartona ili plastike ispruženim ispod tendi, u šatorima ili na goloj zemlji.
Među migrantima su bili samci, ali i čitave porodice, sve željne da stignu do granice sa SAD, ljute i frustrirane što moraju da čekaju nedeljama ili mesecima u obližnjem gradu Tapačula na dokumenta koja bi im mogla omogućiti da nastave putovanje.
Meksiko kaže da je otkrio 680.000 migranata koji se kreću kroz zemlju u prvih 11 meseci 2023.
Meksiko je u maju pristao da primi migrante iz zemalja poput Venecuele, Nikaragve i Kube koje su SAD odbile zbog nepoštovanja pravila koja su pružala nove zakonske puteve za azil i druge oblike migracije.
Ali taj dogovor, koji ima za cilj da obuzda skok migracije nakon pandemije, izgleda da je nedovoljan jer broj ponovo raste, remeteći bilateralnu trgovinu i podstičući antimigrantsko raspoloženje.
