Komisija za spoljne poslove turskog parlamenta odložila je u četvrtak glasanje o kandidaturi Švedske za članstvo u NATO-u, što je dodatno usporilo nade nordijske zemlje da se pridruži zapadnom savezu posle 18 meseci čekanja.
Predsedavajući Fuat Oktaj rekao je da će komisija, koju kontroliše vladajuća partija predsednika Tajipa Erdogana, održati dalje razgovore i da bi mogao da vrati zakon na dnevni red sledeće nedelje – ali nije odredio jasan vremenski okvir.
„Da bi svi naši zakonodavci odobrili članstvo Švedske u NATO-u, moraju biti potpuno uvereni. O svemu tome ćemo razgovarati na našem (sledećem) sastanku komisije (o tom pitanju)“, rekao je Oktaj novinarima posle višečasovne debate.
Komisija može donositi račune prostom većinom. Može pozvati švedskog ambasadora da obavesti poslanike ako bude potrebno i ako to dozvoljavaju propisi parlamenta, dodao je Oktaj.
Erdogan je ovog meseca rekao da će pokušati da olakša proces ratifikacije, ali je dodao da Švedska nije preduzela dovoljno akcija protiv kurdskih militanata.
Za ratifikaciju, predlog zakona treba da odobri komisija pre nego što bude stavljen na glasanje u punom parlamentu, što bi moglo da dođe nekoliko dana ili nedelja kasnije. Erdogan bi ga potom potpisao kao zakon kako bi se završio proces, čija je dužina frustrirala saveznike Ankare i testirala njene zapadne veze.
Švedska i Finska zatražile su ulazak u NATO u maju prošle godine nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Erdogan je tada izneo primedbe na oba zahteva zbog, kako je rekao, zaštite nordijskih nacija onih koje Turska smatra teroristima, kao i njihovih trgovinskih embarga za odbranu. Turska je podržala kandidaturu Finske u aprilu, ali je zadržala Švedsku da čeka.
Turska je zahtevala da Švedska preduzme više koraka da obuzda lokalne članove Radničke partije Kurdistana (PKK), koju Evropska unija i Sjedinjene Države smatraju terorističkom grupom.
Kao odgovor, Stokholm je predstavio novi zakon o borbi protiv terorizma koji čini članstvo u terorističkoj organizaciji nezakonitim, a istovremeno ukida ograničenja izvoza oružja Turskoj. Kaže da je podržao svoj deo sporazuma potpisanog prošle godine.
Uprkos komentarima zamenika turskog ministra inostranih poslova Buraka Akcapara u kojima su navedene mere koje je preduzela Švedska, poslanici iz vladajuće AK Partije i opozicije izrazili su rezerve i, u retkom potezu, odložili glasanje.
„Cijenim proširenje NATO-a. Međutim, moramo ukloniti neke od kontroverzi u našim glavama. Švedska je postala sigurno utočište, ili raj, za neke terorističke organizacije“, rekao je Ali Sahin, poslanik iz AK Partije.
„Smatramo da su koraci koje je Švedska do sada preduzela vredni, ali ih ne smatramo dovoljnim“, dodao je on.
Članice NATO-a Finska, Kanada i Holandija takođe su preduzele korake da olabave politiku izvoza oružja prema Turskoj tokom procesa, dok je Bela kuća saopštila da će nastaviti sa transferom borbenih aviona F-16 Turskoj u konsultaciji sa Kongresom SAD.
Iako ne postoji jasan vremenski okvir za odobravanje zahteva za kupovinu F-16, Ankara je to pitanje povezala sa ponudom Švedske. Oktaj je u četvrtak ponovio Erdoganov stav da „ako oni imaju Kongres, mi imamo parlament“.
Neki analitičari kažu da bi turski parlament mogao u potpunosti da ratifikuje kandidaturu na sastanku ministara inostranih poslova NATO-a u Briselu 28. i 29. novembra.
Visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je Turska „veoma zainteresovana“ za finalizaciju ratifikacije pre sastanka NATO-a u Briselu, iako je to na kraju bio poziv Ankare.
„Sada je na njima da li će njihov sistem dati saglasnost u tom roku, ali mi nastavljamo da razgovaramo sa njima o tome“, rekao je zvaničnik.
Iako Bajdenova administracija nije povezala ratifikaciju sa prodajom aviona F-16, članovi Kongresa su jasno stavili do znanja da je malo verovatno da će odobriti tu prodaju dok Turska ne ratifikuje kandidaturu nordijske zemlje za NATO, rekao je zvaničnik.
„Kao administracija, trudimo se da obe strane budu spremne da se kreću na vreme.
Do odlaganja dolazi jer je Ankara bila u sukobu sa svojim zapadnim saveznicima oko sukoba u Gazi, dok je njena oštra diplomatija oko rata u Ukrajini takođe iznervirala neke saveznike. Ankara održava dobre odnose sa Moskvom i Kijevom, protiveći se invaziji Rusije, ali i zapadnim sankcijama Rusiji.
Iako članica NATO-a Mađarska takođe nije ratifikovala članstvo Švedske, Turska se smatra glavnom preprekom za pristupanje Švedske.
Kasnije u četvrtak, američki ambasador u Mađarskoj rekao je da ga je mađarska vlada uverila da Budimpešta neće biti poslednja koja je ratifikovala kandidaturu Švedske, dodajući da je „uveren“ da će Stokholm uskoro postati članica NATO-a.
