Video kamera koja je nestala više od 15 godina nakon što ju je ispustio japanski novinar koji je smrtno ubijen tokom uličnog protesta u Mjanmaru predata je u sredu njegovoj sestri na ceremoniji u Bangkoku, piše AP.
Kenđi Nagai je snimao demonstracije 27. septembra 2007. u centru Jangona – deo mirne antivojne pobune poznate kao Šafranska revolucija – kada su stigli vojnici, rasterajući masu pucnjavom. Pedesetogodišnji novinar, koji je radio za japansku APF Nevs, malu video i foto agenciju, pogođen je i smrtno ranjen. Bio je jedan od oko 10 ubijenih tog dana.
Nagaijeva sestra Noriko Ogava dobila je mali Soni Handicam od Aie Chan Naing, šefa Demokratskog glasa Burme, mjanmarske medijske organizacije koja je učestvovala u njegovom oporavku.
„Hvala vam od srca“, rekla je. „Ovo je veliko iznenađenje i radost za mene, jer do sada nisam imala nikakve informacije o kameri.“
Primopredaja kamere dolazi u trenutku kada je Mjanmar u zagrljaju preokreta koji je bio daleko gori od onog iz 2007. godine. Široko rasprostranjen, odlučan oružani otpor je nastao kao odgovor na zbacivanje vlade koju je vojska izabrala Aung San Su Ći 2021. godine. Prema podacima koje vode novinari u Mjanmaru, vlasti su ubile trojicu njihovih lokalnih kolega od preuzimanja vlasti od strane vojske, a više od 150 ih je pritvorilo. Nekoliko stranih novinara je takođe privedeno i kasnije deportovano.
Kamera kada je pronađena još uvek je imala originalnu traku u sebi. Njegov sadržaj je prikazan na događaju u sredu.
Na slikama se vide demonstranti i monasi na ulici u blizini drevne pagode Sule u Jangonu, kako pevaju i pevaju, a policija im blokira put. Zatim su stigli kamioni puni vojnika, što je navelo Nagaija da okrene kameru na sebe.
„Vojska je stigla. Tamo, to je vojska“, kaže on. „Mislim da je to teško naoružana vojska. Deo ispred hrama je ispunjen građanima. Građani se okupljaju ispred glave Bude. Stigao je teško naoružan vojni kamion.”
Na slikama se tada pojavljuju ljudi koji se razilaze. Video je prekinut pre kobnog trenutka.
Međutim, video snimak koji je snimio Demokratski glas Burme uhvatio je trenutak Nagaijeve smrti, dok je pao, a zatim ga je vojnik, očigledno, upucao iz neposredne blizine. Fotografija incidenta koju je snimila Adrees Latif iz novinske agencije Rojters osvojila je Pulicerovu nagradu 2008.
Tačni detalji o tome kada i kako je Nagaijeva kamera pronađena i gde je čuvana u godinama koje su se nalazile, ostaju nejasni. Aje Čan Naing je rekla samo da je prošla kroz niz ljudi pre nego što je izašla iz Mjanmara.
„Iz očiglednih bezbednosnih razloga, ne možemo da ulazimo dublje u to kako izlazimo. Ono što mogu da vam kažem je da smo to dobili preko dobrog građanina koji je znao šta je dobro, a šta nije i tako smo to dobili“, rekao je on.
Nagaijeva sestra rekla je da se nada da će analiza snimka opovrgnuti tvrdnju vlade Mjanmara da on nije bio namerno gađan.
„Svakako ću vratiti ovu kameru i kasetu u Japan i želela bih da potvrdim da je to ono čega se moj stariji brat zaista držao do kraja, da istražim detalje podataka i razjasnim istinu o uzroku njegove smrti. Nadam se da ću moći da poništim tvrdnju vojske Mjanmara da je smrt mog brata bila nesrećan slučaj“, rekla je ona.
U pismu u državnoj štampi Mjanmara manje od mesec dana nakon pucnjave navodi se da je Nagai kriv za sopstvenu smrt jer je sebe doveo u opasnost.
„Japanski dopisnik je izazvao svoj tragični kraj ulaskom među demonstrante, navodi se u saopštenju. „Sigurno je japanski dopisnik upucan slučajno, ne namerno. Svoj tragičan kraj dočekao je zbog činjenice da je zajedno sa demonstrantima bio na neprikladnom mestu u neprikladno vreme.“
U članku se takođe žalilo da je Nagai ušao u zemlju sa turističkom, a ne novinarskom vizom. Novinarske vize je bilo veoma teško, ako ne i nemoguće, dobiti tokom perioda protesta.
Šon Krispin iz Komiteta za zaštitu novinara sa sedištem u Njujorku, grupe za slobodu štampe, rekao je da opasnost za novinare u Mjanmaru i dalje postoji.
„Današnji događaj je važan i pravovremen kao podsetnik da je vojska Mjanmara nekažnjeno ubijala novinare“, rekao je Krispin, koji je učestvovao na ceremoniji u sredu. „I ubistva neće prestati sve dok Kendžijevo ubistvo ne dobije punu pravdu, od okidača, od bilo kog komandanta tog dana koji je izdao naređenja za pucanje na ubistvo, do vojnih vođa koji su organizovali smrtonosnu represiju tog dana.“
