Ugledna kalifornijska medicinska škola izvinila se zbog sprovođenja desetina neetičkih medicinskih eksperimenata na najmanje 2.600 zatvorenika tokom 1960-ih i 1970-ih, uključujući stavljanje pesticida i herbicida na kožu muškaraca i ubrizgavanje u njihove vene.
Dva dermatologa sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku – od kojih je jedan ostao na univerzitetu – sproveli su eksperimente na muškarcima u Kalifornijskoj medicinskoj ustanovi, zatvorskoj bolnici u Vakavilu koja se nalazi oko 50 milja (80,47 kilometara) severoistočno od San Franciska. Praksa je prekinuta 1977.
Univerzitetski program za istorijsko pomirenje objavio je izveštaj o eksperimentima ranije ovog meseca, pišući da su lekari bili uključeni u „sumnjive prakse informisanog pristanka“ i sprovodili procedure na muškarcima koji nisu imali nijednu od bolesti ili stanja koje je istraživanje trebalo da leči. San Francisco Chronicle prvi je izvestio o nalazima programa u sredu.
„UCSF se izvinjava zbog svoje eksplicitne uloge u šteti koja je nanesena subjektima, njihovim porodicama i našoj zajednici omogućavanjem ovog istraživanja, i priznaje implicitnu ulogu ove institucije u održavanju neetičkog tretmana ranjivih i nedovoljno dostupnih populacija – bez obzira na pravne ili percepcijske standarde vreme“, rekao je izvršni vicekancelar i prorektor Dan Lovenštajn u saopštenju.
U izveštaju se navodi da je potrebna dalja analiza kako bi se utvrdio obim štete nanete zatvorenicima kao rezultat eksperimenata i šta bi univerzitet trebalo da uradi kao odgovor.
„Još uvek smo u procesu razmatranja preporuka i utvrđivanja odgovarajućih narednih koraka“, navodi se u saopštenju univerziteta u četvrtak. „Dok to budemo činili, biće to sa poniznošću i stalnom posvećenošću pravednijoj, pravednijoj i etičnijoj budućnosti.
Portparol kalifornijskog odeljenja za kazne i rehabilitaciju, Dana Simas, rekla je da zvaničnici još nisu pročitali izveštaj. Međutim, agencija i kalifornijska popravna zdravstvena služba „nastoje da osiguraju da zatvorena populacija dobije odgovarajuću zdravstvenu negu koja ispunjava standard nege i etike zajednice“, napisao je Simas.
Izveštaj se fokusirao na istraživanje dr Hauarda Majbaha i dr Vilijama Epštajna. Majbah nastavlja da radi na univerzitetu, a Epštajn je umro 2006. Nije bilo odmah jasno da li će se Maibach suočiti sa bilo kakvom disciplinom u svetlu izveštaja.
Eksperimenti su uključivali davanje doza pesticida i herbicida zatvorenim muškarcima, koji su se dobrovoljno prijavili za studije i za svoje učešće bili plaćeni 30 dolara mesečno — među najplaćenijim ulogama u zatvoru i veoma traženim, prema članku iz 1977. univerzitetske studentske novine, The Sinapse.
Drugi eksperimenti uključivali su postavljanje malih kaveza sa komarcima blizu ruku učesnika ili direktno na njihovu kožu kako bi se utvrdila „privlačnost ljudi domaćina komarcima“, navodi se u izveštaju.
Istraživanje je završeno 1977. godine kada je Kalifornija zabranila istraživanje ljudi u državnim zatvorima, godinu dana nakon što je savezna vlada zaustavila tu praksu.
Ali Epštajn je 1977. svedočio na državnim saslušanjima u prilog biomedicinskog eksperimentisanja u zatvorima, navodi se u izveštaju, a istražitelji nisu mogli da pronađu nijedan dokaz da je promenio svoje mišljenje pre nego što je umro.
Iako je Majbah u pismu upućenom odeljenju za dermatologiju univerziteta napisao da žali što je učestvovao u istraživanju koje ne ispunjava trenutne standarde, on je rekao da veruje da su eksperimenti ponudili koristi nekim pacijentima.
„Ono što sam pre četrdeset ili pedeset godina verovao da je etično, danas se ne smatra etičkim“, napisao je on. „Ne sećam se ni na koji način na koji su studije nanele medicinsku štetu učesnicima.
Univerzitet kaže da nema dokaza da je istraživanje lekara bilo usmereno posebno na crnce, iako ih je obučavao sada pokojni lekar iz Filadelfije čije je istraživanje u zatvoru u Pensilvaniji bilo neetično i nepoštovanje prema subjektima, od kojih su mnogi bili zatvoreni u crnom muškarci.
Izveštaj je takođe otkrio da mnoge Maibachove publikacije tokom njegove karijere održavaju biologizaciju rase — na koju se on osvrnuo u svom pismu rekavši da je sada „shvatio da je rasa uvek bila društveni, a ne biološki konstrukt, nešto što se ne ceni od strane mnogih od nas u prethodnoj eri.”
„Dok jedan od njegovih (Maibachovih) nedavnih članaka nagoveštava moguće preispitivanje biologije rase, verujemo da je duga istorija njegovog istraživanja kožnih razlika duž rasnih linija, sa rasom kao mogućim biološkim faktorom, ovekovečila nastavak rasne nauke u dermatologiji i tek treba da bude javno objavljen“, navodi se u izveštaju.
Majbahov sin, Edvard Majbah, napisao je u mejlu u četvrtak agenciji Asošiejted pres da je njegov otac prošle nedelje doživeo moždani udar i da nije mogao da odgovori na upite štampe.
Mlađi Majbah je rekao da njegovom ocu nije bilo dozvoljeno da se sastane sa autorima izveštaja niti da pristupi njihovim dokumentima. Izveštaj i saopštenje za štampu sa univerziteta, napisao je, tretiraju njegovog oca „kao ‘usamljenog rendžera’ koji je naizgled delovao bez znanja ili odobrenja prema drugima u UCSF-u. I ovo je netačno.”
„Dr. Maibachove aktivnosti u Vakavilu su poznavali i podržavali administratori UCSF-a, uključujući i etičara UCSF-a“, napisao je Edvard Majbah.
