Kompanije koje prodaju šampone, hranu i druge proizvode umotane u plastiku imaju deceniju da smanje upotrebu zagađujućeg materijala ako žele da njihova roba bude na policama prodavnica u Kaliforniji.
Glavni zakon koji je u četvrtak usvojio i potpisao guverner Gevin Njusom ima za cilj da značajno smanji plastičnu ambalažu za jednokratnu upotrebu u državi i drastično poveća stope recikliranja onog što je ostalo. Njime se postavljaju najstrožiji zahtevi nacije za upotrebu plastične ambalaže, a zakonodavci kažu da se nadaju da će to predstavljati presedan za druge države.
„Mi uništavamo planetu i moramo da je promenimo“, rekao je senator Bob Hercberg, demokrata, pre glasanja o zakonu.
Prema zakonu, proizvođači plastike bi morali da smanje plastiku u proizvodima za jednokratnu upotrebu za 10% do 2027. godine, povećavajući na 25% do 2032. To smanjenje plastične ambalaže može se ispuniti kombinacijom smanjenja veličine pakovanja, prelaska na drugi materijal ili čineći proizvod lakim za ponovnu upotrebu ili dopunu. Takođe do 2032. plastika bi morala da se reciklira po stopi od 65%, što je ogroman skok u odnosu na današnje. To se ne bi odnosilo na plastične boce za piće, koje imaju svoja pravila za reciklažu.
Napori da se ograniči plastična ambalaža godinama su bili neuspešni u zakonodavstvu, ali pretnja da će slična glasačka mera izaći pred glasače u novembru navela je poslovne grupe da dođu za pregovarački sto. Tri glavna pobornika mere povukla su je sa glasanja nakon što je zakon usvojen, iako su izrazili zabrinutost da će industrija plastike pokušati da oslabi zahteve.
Države su donele zabranu plastičnih kesa, slamki i drugih predmeta za jednokratnu upotrebu, a plastične flaše za vodu uskoro neće biti dozvoljene u nacionalnim parkovima. Ali materijal je i dalje sveprisutan, koristi se u svemu, od deterdženta za veš i boca sapuna do pakovanja povrća i mesa za ručak. Većina plastičnih proizvoda u Sjedinjenim Državama se ne reciklira, a milioni tona završavaju na deponijama i svetskim okeanima. Šteti divljim životinjama i pojavljuje se u vodi za piće u obliku mikroplastike.
Morske životinje koje žive uz obalu Pacifika, od rakova do kitova, gutaju plastiku koja ulazi u okean, rekla je Ejmi Volfram, viši menadžer za politiku okeana u Kaliforniji u akvarijumu u zalivu Monterej. Ona je zakon nazvala „fantastičnim početkom“ za rešavanje velikog problema.
Proizvođači plastike bi formirali sopstvenu industrijsku grupu sa zadatkom da razviju plan za ispunjavanje zahteva, za koji bi bilo potrebno odobrenje državnog odeljenja za reciklažu. Od njih će se tražiti da prikupljaju 500 miliona dolara godišnje od proizvođača za fond koji ima za cilj čišćenje plastičnog zagađenja. Mejn, Oregon i Kolorado imaju slične sisteme odgovornosti proizvođača.
Ne zabranjuje pakovanje hrane od stiropora, ali bi zahtevalo da se ona reciklira po stopi od 30% do 2028. godine, što su neki pristalice rekli da je de fakto zabrana jer se materijal ne može reciklirati. Mera glasanja bi potpuno zabranila materijal. To bi dalo više ovlašćenja državnoj agenciji za reciklažu da primeni pravila umesto da dozvoli industriji da se sama organizuje.
Senator Ben Alen, demokrata iz Santa Monike koji je vodio pregovore o zakonu, rekao je da on predstavlja primer dve grupe koje su često u sukobu — ekolozi i industrija — koje se udružuju da naprave pozitivne promene.
On je to nazvao „snažnim, smislenim kompromisom koji će Kaliforniju staviti na čelo u rešavanju velikog globalnog problema“.
Iako su povukli svoju inicijativu za glasanje, predlagači te mere su rekli da su i dalje zabrinuti da će industrija pokušati da ublaži zakon. Tri pobornika inicijative bili su Linda Eskalante iz Saveta za odbranu prirodnih resursa; Michael Sangiacomo, bivši šef kompanije za upravljanje otpadom Recologi; i Caril Hart, član Kalifornijske obalne komisije.
Džošua Baka iz Američkog saveta za hemiju, koji predstavlja industriju plastike, rekao je da zakon nepravedno ograničava količinu reciklirane plastike nakon upotrebe koja se može koristiti za ispunjavanje zahteva za smanjenje od 25 odsto i ograničava „nove, inovativne tehnologije recikliranja“.
Predlog zakona zabranjuje spaljivanje i sagorevanje plastike, ali ostavlja otvorenu mogućnost za neke oblike takozvane hemijske reciklaže.
Judith Enck, predsednica Beiond Plastics-a, rekla je da iako kalifornijski zakon ide dalje od bilo koje druge države kada je u pitanju smanjenje plastičnog zagađenja, on i dalje ne uspeva. Ona je rekla da će to rezultirati samo smanjenjem ukupne ambalaže za oko 10%, jer proizvođači mogu da proizvode proizvode koji se mogu ponovo puniti ili preći na druge materijale. Takođe je rekla da se previše oslanja na propale politike recikliranja plastike.
Proizvodnja plastike bi trebalo da se utrostruči globalno do 2050. godine, rekla je ona.