Američki komandanti koji predvode godišnje vežbe protiv terorizma u zapadnoj Africi pozvali su priobalne zemlje da zavise jedna od druge u obuzdavanju širenja islamističke pobune, a ne od nezapadnih sila, nakon što je Mali prošle godine angažovao ruske plaćenike, prenosi Rojters.
Odnosi između Rusije i SAD postali su neprijateljskiji otkako je Moskva napala Ukrajinu pre više od godinu dana, a Vašington i njegovi saveznici protive se ruskom uticaju u zapadnoj Africi.
Tokom vežbi ovog meseca u severnoj Gani, instruktori su pozvali vojnike da dele brojeve telefona sa stranim kolegama koji deluju preko loše obeleženih granica, često udaljenih samo nekoliko milja. Na drugim mestima, vojnici su takođe naučili da koriste motore, kao što to čine pobunjenici, zbog svoje brzine i manevrisanja.
Preplavljena islamističkim grupama i usred sukoba sa bivšom kolonijalnom silom Francuskom, vojna vlada Malija je prošle godine angažovala privatnu rusku vojnu firmu Vagner Group, čiji borci igraju ključne uloge u Ukrajini, za borbu protiv militanata. Ovo je zabrinulo zapadne vlade i Ujedinjene nacije koje kažu da je taj potez doveo do porasta nasilja.
Mali, čija je vlada preuzela vlast vojnim udarom 2021. godine, ranije je rekao da ruske snage nisu plaćenici već instruktori koji pomažu lokalnim trupama sa opremom iz Rusije.
„Imate vlade sa toliko problema da počinju da posežu za drugim zlonamernim akterima koji možda više eksploatišu resurse u tim zemljama“, rekao je za Rojters pukovnik Robert Zila iz Komande za specijalne operacije SAD u Africi (SOCAF) na vežbama u Gani.
„Uporedite to sa onim što pokušavamo da donesemo, a to su partnerstva između suseda i drugih demokratskih nacija.
Na ovomesečnim vežbama, vojnici su patrolirali neplodnim šikarama prošaranim tankim žbunjem. U središtu strategije je angažovanje pograničnih zajednica i osiguravanje da vojske rade zajedno u regionu gde se granice protežu stotinama milja retko naseljene pustinje.
„Nijedna zemlja ne može ovo sama da reši“, rekao je Zila. „Ubuduće će se raditi o učenju zemalja u regionu kako da dođu preko granica i razgovaraju.
Već deceniju, ofanzivni napori nisu uspeli da zaustave islamističku pobunu koja je ubila hiljade i raseljavala milione. Stručnjaci za bezbednost kažu da bi to moglo da se pogorša nakon što je vojna hunta ove godine isterala hiljade francuskih vojnika iz Malija i Burkine Faso.
Glavni izazov je nedostatak resursa i velika međunarodna posvećenost odbrani u jednom od najsiromašnijih delova sveta, kažu stručnjaci.
Gana je pojačala trupe u svojim severnim regionima. Ali nema izviđačke bespilotne letelice za nadgledanje graničnih područja, rekao je pukovnik Ričard Kainji Mensah, glavni operativni oficir brigade za specijalne operacije Gane.
„Logistika i oprema su ključni“, rekao je on. „Resursi su ograničeni.
Nije jasno koja su još sredstva spremna da daju SAD i Evropa. SAD nisu voljne da se angažuju nakon što su četiri vojnika ubijena u Nigeru 2017. Velika Britanija, Nemačka i druge nacije povlače trupe iz mirovne misije Ujedinjenih nacija u Maliju zbog pogoršanja bezbednosti.
Ranije ovog meseca, general Majkl Lengli, komandant američke komande za Afriku, rekao je novinarima da su „stabilizacija i bezbednost“ u fokusu tog događaja u Africi, ne iznoseći detalje.
Neki smatraju da se ne radi dovoljno.
„Postoji mnogo oklijevanja da rasporedimo više nego što je potrebno“, rekla je Aneliese Bernard, direktorica Strategic Stabilization Advisors, savjetodavne grupe za rizik sa sjedištem u SAD. „Ironija je što to znači da u suštini stavljamo flaster na odsečeni ekstremitet.
Tajming je ključan, rekli su stručnjaci za bezbednost i vojni zvaničnici. Širilo se islamističko nasilje koje je počelo 2012. godine u Maliju. Naoružane grupe imaju uporište u obalnim zemljama, uključujući Benin i Togo, i prete ekonomskim liderima Obale Slonovače i Gane.
