Od povratka na vlast pre tri godine, talibani su sprovodili opresivne zakone koji krše ljudska prava, posebno prava žena i devojčica. Najnoviji zakon o „poroku i vrlini“ predstavlja jedan od najstrožih i najdiskriminatornijih propisa koje je ikada uvela ova islamistička fundamentalistička grupa, s ciljem potpunog gušenja ženskih glasova u javnosti.
Kao aktivista za ljudska prava i naučnik koji se bavi pitanjem Avganistana, svedočim decenijama napada Talibana na žene. Ovaj novi zakon zabranjuje ženama da govore, pevaju ili se mole naglas, kao i da pokrivaju samo deo tela i lica dok su u javnosti. Edikti suzbijaju većinu prava zagarantovanih međunarodnim zakonima, a otpor ženama se kažnjava nasiljem.
Generacije žena koje su se obrazovale i postale profesionalci u Avganistanu u poslednjih 20 godina sada reaguju sa nevericom na ovu novu meru. Nakon uklanjanja talibana sa vlasti 2001. godine, milioni žena su se vratili u škole, postale advokati, umetnici i lideri. Međutim, nakon povratka talibana u avgustu 2021, njihova prava su brutalno vraćena unazad.
Talibani su od tada izdali više od 100 dekreta koji krše prava žena, uključujući zabranu školovanja devojčica posle šestog razreda i ograničavanje njihovih mogućnosti zapošljavanja. Žene su isključene iz humanitarnih organizacija, čime je otežano pružanje pomoći onima kojima je potrebna.
Novi zakon o „poroku i vrlini“ dalje krši osnovna ljudska prava. Na primer, član 13 nalaže ženama da sakriju svoje glasove i lica u javnosti, dok se zabrane upućuju na sve oblike izražavanja, uključujući recitaciju Kur’ana. Ovaj zakon definiše hidžab u najrestriktivnijem smislu, tražeći da žene potpuno pokriju svoje telo i lice, dok je kontakt očima sa muškarcima takođe zabranjen.
Osim toga, zakon cenzuriše pristup medijima i definiše kazne za emitovanje muzike ili fotografija. Verskim inspektorima je data ogromna moć da deluju na osnovu svedočenja drugih, dok se kazne kreću od premlaćivanja do dugotrajnog zatvaranja, pa čak i pogubljenja.
Talibani su, ukidanjem Ministarstva za ženska pitanja i osnivanjem Ministarstva za vrline i poroke, dodatno učvrstili svoju represivnu kontrolu. Kazne za otpor zakonu uključuju mučenje i silovanje, dok je nezavisna komisija za ljudska prava ukinuta, ostavljajući žene bez ikakvog pravnog zaštitnog mehanizma.
Ovaj zakon dodatno potire nade Avganistanaca za napredak, a međunarodna zajednica se suočava s kritikama zbog neefikasnosti u zaštiti ženskih prava. Nedavne pregovore sa talibanima prate sumnje o stvarnoj posvećenosti ovih vlasti unapređenju prava žena.
Talibani su postali sinonim za brutalna kršenja ljudskih prava, a svet ne sme ostati nema svedok ovim zločinima. Ova borba za ljudska prava nije samo problem za žene i devojke u Avganistanu; to je univerzalna odgovornost koja leži na svima nama.
