Pre godinu dana SAD su počele konačno povlačenje svojih trupa iz Avganistana.
Ova odluka ne samo da je suštinski promenila odnos snaga u Centralnoj Aziji. Već sada se može tvrditi da je to značajno uticalo na SAD, urušavajući rejting administracije Džoa Bajdena.
Ali što je mnogo važnije, tradicionalni protivnici SAD dobili su dokaze o „slabosti“ svog neprijatelja.
Moguće je da je to postao jedan od argumenata za odluku Vladimira Putina da započne rat punog razmera protiv Ukrajine, ojačavajući njegovo uverenje u uspeh taktike blickrig-a, navodi se u članku prorektora Ukrajinskog katoličkog univerziteta. programski direktor Dnjestarskog centra Dmitro Šerengovski Godinu dana posle Avganistana: šta je promenilo najveći spoljnopolitički poraz Džoa Bajdena.
Odluka predsednika Džoa Bajdena da okonča operaciju u Avganistanu snažno je uzdrmala i američku i svetsku politiku. Međutim, teško ga je nazvati neočekivanim, prilično prezrelim.
Prisustvo Amerikanaca je već delovalo preskupo, s obzirom na to da je primarni cilj intervencije bio sprečavanje korišćenja teritorije Avganistana za pripremu novog terorističkog napada na SAD ili druge zemlje.
Međutim, i cena povlačenja vojske bila je veoma visoka.
Već u fazi kada su Amerikanci samo planirali konačnu evakuaciju, talibani su aktivno osvajali gradove, regularna vojska Avganistana se pokazala krajnje neefikasnom, a još 13 američkih vojnika je poginulo u vazdušnom udaru Islamske države.
Kritički skandal Bajdenove administracije izbegnut je samo zato što je većina američke javnosti bila umorna od ove kampanje i smatrala je neuspehom – 69 odsto prema istraživanju Pev Research Center-a.
U svakom slučaju, vojna evakuacija je bila tačka na kojoj je Bajdenov rejting odobravanja pao.
Nijedan američki predsednik, osim Trampa, nije imao tako nizak rejting za isto vreme na funkciji.
Od američke vojske i Stejt departmenta se tražilo da pripreme takozvane javne analitičke preglede svoje uloge u povlačenju. Ali još uvek nije jasno da li će ovi dokumenti biti objavljeni.
Ranije ovog leta, ministar odbrane Lojd Ostin je već vratio preliminarni izveštaj vojsci jer je, po njegovom mišljenju, sadržao nepotpune informacije.
Kongres je pokušao da održi nekoliko saslušanja tokom godine kako bi procenio situaciju. Međutim, kongresna komisija koju je Bajden podržao za proučavanje istorije intervencije i povlačenja SAD još nije počela sa radom.
Čini se da se revizija kampanje u Avganistanu veoma trudi da se ne iznese na videlo, kako se ne bi izazvale značajnije javne rasprave, što bi moglo da doprinese smanjenju ionako niskog rejtinga vlasti.
Nedovršeni rezultati 20-godišnje vojne kampanje mogu imati uticaja na Ukrajinu.
Činjenica je da su se u republikanskim krugovima bliskim bivšem predsedniku Donaldu Trampu više puta pokretala pitanja transparentnosti i kontrole naoružanja, finansijske i humanitarne pomoći koja se pruža Ukrajincima kako bi se „sprečila situacija kao u Avganistanu“.
Najupečatljiviji primer za to je skandalozne izjave i sumnje koje je kongresmenka Viktorija Spartc iznela protiv ukrajinskih vlasti.
Zagovornicima veće podrške Ukrajini očajnički su potrebni dodatni argumenti da unaprede svoju poziciju.
Pogotovo s obzirom na izvesnu racionalizaciju i oprez u pružanju vojne pomoći poslednjih nedelja.
