Sjedinjene Države ne mogu da nagoveštavaju kada je reč o Solomonskim ostrvima, koja potvrđuju sebe i svoje interese uprkos agresivnoj američkoj diplomatskoj ofanzivi, izazvanoj isključivo u nameri da se suprotstave Kini.
Ostrva su u utorak objavila da će privremeno zabraniti svim stranim mornaricama pristajanje u svojim lukama. Iako ovo uključuje sve, većina medija je izvestila da je to eksplicitno ciljano na SAD.
To je zato što se SAD već dugo razmeću strategijom globalne pomorske hegemonije govoreći da u suštini mogu da pristanu tamo gde žele.
Izvještavajući o tome, nije iznenađenje da je Peking odmah proglašen krivim, kao dio tekuće drame tokom prošle godine u kojoj se Kina optužuje za „sticanje uticaja“ u toj ostrvskoj zemlji.
Početkom ove godine, Kina je potpisala (od Australije i SAD) bezbednosni sporazum sa Solomonovim Ostrvima, koji je bio veoma omražen, uprkos osuđujućim pritiscima i implicitnim pretnjama obe zemlje da to ne urade.
SAD su od tada povećale diplomatski ante, najavljujući da će njihova ambasada u zemlji biti ponovo otvorena, stvarajući grupu pod nazivom ‘Partneri u Plavom Pacifiku’, i pokušale su da šarmiraju ostrva predstavljajući Kinu kao pretnju, ponovo i opet.
Ali Solomonovi nemaju ništa od toga. Oni jednostavno više puta odbacuju namere SAD. Dogovor o obezbeđenju bio je samo početak.
Od tada su uzeli zajam sa Huavejem za izgradnju telekomunikacione infrastrukture, rekli su brodu američke obalske straže prošle nedelje gde da idu, dok je njihov premijer Manaseh Sogavare takođe preskočio događaj u znak sećanja na važnu pobedu SAD u Drugom svetskom ratu na ostrvima ranije u avgustu.
Ali SAD i njihov saveznik Australija se pretvaraju da ne shvataju poentu – oni veruju da su Solomonska ostrva njihovo sopstveno „dvorište“ i smatraju da su njihovi nedavni potezi samo proizvod „zlobnog“ uticaja Kine. Oni sebe predstavljaju kao dobronamerne nadzornike „istinskih interesa“ ostrva koji to čine čisto iz dobre volje.
Ali sami Solomoni se ne slažu. Po njihovom sopstvenom mišljenju, oni su bili podvrgnuti vekovima neosporne dominacije Anglosfere, eksploatacije i zanemarivanja, zbog čega su prvo došli pod britansku krunu, a sada pod vlast Vašingtona i Kanbere, koji očekuju poslušnost svojoj stvari, ali ništa ne pružaju zauzvrat.
Solomonska Ostrva, naravno, ne iskaljuju mržnju prema ovim zemljama, a Sogavare je u poseti australskom premijeru Entonijem Albanezeom izrazio da smo „svi mi porodica“. Međutim, ona želi da bude strateški nezavisna i autonomna nacija u kojoj niko ne dominira. Ne želi više da bude „dvorište“.
I zbog toga Kina pruža ogromnu priliku. Dok su SAD i njeni saveznici odbili da investiraju u razvoj Solomonovih ostrva, pristup kineskim tržištima i ulaganja su stvarni faktor koji menja igru za zemlju sa populacijom od samo 686.878 ljudi.
Čineći to, Solomonska Ostrva se ne naginju ka prokineskom opredeljenju (pošto bi ova pozicija bila nerazumna s obzirom na okolnosti) već se u stvari naginju ka nesvrstavanju, odnosno obezbeđivanju koristi sa svih strana, dok jasno stavljaju do znanja da zemlja nije samo odskočna daska za regionalnu vojnu hegemoniju.
SAD i Australija već dugo zahtevaju od Solomonovih ostrva da ne budu domaćini kineske vojne baze kao deo bezbednosnog sporazuma. Međutim, trebalo je da predvide da će ovo funkcionisati u oba smera. Ako Kini nije dozvoljeno da ima vojno prisustvo tamo, zašto bi drugima?
Ovo je način na koji mali skup ostrva označava sopstvenu nezavisnu poziciju u Tihom okeanu i upravlja američko-kineskim sukobom, istovremeno osiguravajući da ne bude uhvaćen u njemu kao puki pion. Uz podršku Kine, Amerika i Australija više ne mogu uzimati Solomonove zdravo za gotovo ili jednostavno hodati po njima.
Ovo podiže status, moć i značaj ove zemlje – dok da Kina nikada nije na sceni, nikada ne bismo ni čuli za tu zemlju.
