TINOS – Džo Bajden i drugi lideri bogatih zemalja dobiće mnogo napada od siromašnijih zemalja kada stignu na konferenciju Ujedinjenih nacija o klimi u Egiptu kasnije ove nedelje. Ali ako predsednik Sjedinjenih Država pridruži svoje postojeće politike u geopolitici, trgovini i klimi, on može da promeni narativ, prenosi Rojters.
Bajden može da podstakne „Partnerstvo za tranziciju samo energije“ (JETP), koje ima za cilj da ubrza dekarbonizaciju ekonomija u razvoju, sa zemljama kao što je Indija. Ovo će unaprediti zapadne interese, a istovremeno spasiti planetu.
Zemlje globalnog juga će s pravom kritikovati bogate zemlje jer još jednom nisu ispunile svoje obećanje da će obezbediti 100 milijardi dolara godišnje za finansiranje klimatskih promena. Amerika zaslužuje najveći deo krivice.
Države poput Pakistana će se takođe žaliti da već trpe posledice klimatskih promena iako su učinile vrlo malo da ih izazovu. Opet, Amerika zaslužuje lavovski deo kritika – iako su druge bogate zemlje i Kina, najveći svetski emiter gasova staklene bašte, takođe veliki krivci.
Mnoge zemlje, i bogate i siromašne, takođe su nezadovoljne Zakonom o smanjenju inflacije, Bajdenovim značajnim klimatskim zakonodavstvom. Sjajno je što američki lider subvencioniše uvođenje čiste zelene tehnologije u Americi. Ali ovaj zakon ima i protekcionistički obrt, jer podstiče domaću proizvodnju na račun stranih proizvođača.
Bajden rizikuje da otuđi potencijalne prijatelje u isto vreme kada naglašava važnost saveza za obuzdavanje pretnje Kine. Kako Sjedinjene Države smanjuju svoju zavisnost od retkih zemalja kineskog porekla, solarnih panela i slično, ne moraju sve ovo da prave u Americi.
Biće jeftinije širiti proizvodnju po prijateljskim zemljama prema njihovoj komparativnoj prednosti. To je poenta „prihvatanja prijatelja“, plana za izgradnju trgovinskih veza sa saveznicima, za koji se zalagala ministarka finansija Dženet Jelen. Da li Bajdenova leva ruka zna šta radi njegova desna ruka?
Amerika i druge bogate zemlje imaju niz politika koje bi mogle ubrzati pravednu tranziciju širom globalnog juga. Sada ih treba spojiti u koherentan paket.
Grupa sedam velikih industrijalizovanih zemalja stvorila je partnerstvo od 600 milijardi dolara za infrastrukturu i investicije sa svetom u razvoju, kao zelenu alternativu kineskoj inicijativi Pojas i put.
Južna Afrika je najavila prvi JETP na prošlogodišnjoj klimatskoj konferenciji UN-a – kroz partnerstvo od 8,5 milijardi dolara sa bogatim zemljama koje bi na kraju trebalo da otključa ogromne količine privatnog kapitala. Indonezija, Vijetnam i Senegal bi mogli da otkriju svoja partnerstva ovog meseca. Dogovor sa Indijom je takođe u pripremi, mada će to potrajati duže.
Sjedinjene Države i saveznici su podstakli Svetsku banku i druge multilateralne razvojne banke da bolje iskoriste svoje bilanse za borbu protiv klimatskih promena. Ovo je prvi korak u sastavljanju ogromnog ratnog sanduka koji će biti potreban za finansiranje pravednih tranzicija.
Amerika i druge bogate zemlje će morati da iskoriste više javnih finansija kako bi nagomilale trilione dolara privatnog kapitala.
Geopolitički rizik od nečinjenja je ogroman. Ako Amerika i druge bogate zemlje ne pojačaju samo tranzicije širom globalnog juga, zemlje u razvoju neće prihvatiti da budu zaglavljene u siromaštvu.
Neki će se okrenuti Kini. Neki će krenuti prljavim putem razvoja. A milioni njihovih građana će pobeći u bogate hladnije zemlje da bi izbegli siromaštvo i klimatsku katastrofu. Ovo će rasplamsati plamen fanatičnog nacionalizma u Evropi i Americi.
Zemlje u razvoju ne žele samo da se bore protiv klimatskih promena. Žele da se izvuku iz siromaštva i stvore dobra radna mesta. U interesu Amerike je da im pomogne. To znači otvaranje trgovinskih mogućnosti i transfer tehnologije, kao i ulaganje u njihove zelene industrijske revolucije.
Ovo će, naravno, koštati. Ekonomijama u razvoju i ekonomijama u usponu, isključujući Kinu, potrebna je investicija od 1 bilion dolara godišnje, prema novom izveštaju Rokfelerove fondacije. Ogromna većina ovoga će morati da dođe od privatnih investitora, iako Amerika i druge bogate zemlje moraju da iskoriste više javnih finansija da bi otključale taj kapital.
Ali tu investiciju može imati veliki povraćaj. A cena postaje beznačajna u poređenju sa borbom u potpuno razvijenom hladnom ratu, a kamoli vrućem, sa Kinom.
JETP sa Južnom Afrikom se fokusira na energiju. Zemlja proizvodi i troši ogromne količine uglja. Dakle, potrebna mu je finansijska pomoć za rušenje rudnika uglja i termoelektrana na ugalj, za prekvalifikaciju radnika i povećanje obnovljivih izvora energije.
Energija će takođe biti jezgro drugih JETP-ova. Indonezija, na primer, proizvodi i troši mnogo uglja, dok je Vijetnam veliki korisnik.
Druge zemlje, kao što je Bangladeš, pate od toga što su previše zavisne od uvoza fosilnih goriva. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Evropa ju je nadmašila za gas i došlo je do rasprostranjenog nestanka struje. Potrebna je pomoć da se ubrza uvođenje obnovljive energije.
Ali energija nije cela priča. Zemlje takođe treba da transformišu poljoprivredu, transport, tešku industriju i građevinarstvo. I potrebna im je pomoć da se prilagode razaranju klimatskih promena.
Izbor Luiza Inasija Lule da Silve za predsednika Brazila znači da sada postoji velika prilika da se sačuvaju svetske prašume i da poljoprivredne prakse budu klimatski prihvatljivije. Šumarstvo i korišćenje zemljišta takođe treba da budu centralni za partnerstva sa Indonezijom i Demokratskom Republikom Kongo.
Indija, treći najveći svetski emiter gasova staklene bašte, najbolji je primer zašto je zajedničko razmišljanje neophodno. Za proizvodnju električne energije koristi mnogo uglja, jer proizvodi vrlo malo nafte i gasa.
Narendra Modi takođe ima ogromne ambicije u oblasti solarne energije i drugih čistih tehnologija kao što je zeleni vodonik. Indijski premijer želi da ih izvozi kao i da ih koristi kod kuće. Indija vidi šansu da izmesti Kinu u nekim od lanaca snabdevanja zelene industrijske revolucije. I ima nekoliko velikih industrijalaca, uključujući Gautama Adanija i Mukeša Ambanija, koji se klade na ovo.
Ako Amerika i druge bogate zemlje pregovaraju o transformaciji cele privrede sa Indijom, ubiće dve muve jednim udarcem. Oni će pomoći u borbi protiv klimatskih promena i odviknuti se od prekomerne zavisnosti od Kine. Nakon što Bajden napusti COP27, on će se uputiti u Indoneziju na samit Grupe 20 velikih ekonomija. Sada je vreme da razmišljate krupno i delujete hrabro.
