Kaja Kalas, bivša premijerka Estonije, suočila se sa prvim kritikama odmah po preuzimanju funkcije visoke predstavnice EU za spoljne poslove.
Tokom svoje prve posete Kijevu, tvitovala je da „EU želi da Ukrajina pobedi u ovom ratu“, što je izazvalo nelagodu među nekim zvaničnicima Unije, koji su smatrali da takva izjava prevazilazi ustaljenu diplomatsku retoriku.
Standardna formulacija Saveta jeste da će Ukrajina biti podržavana „onoliko dugo i intenzivno koliko bude potrebno“ i da Rusija „ne sme izaći kao pobednik.“ Ova formulacija, do koje se delimično došlo zahvaljujući naporima nemačkog kancelara Olafa Šolca, navodno je izazvala nezadovoljstvo u Berlinu kada je Kaja Kalas uvela svoju novu retoriku, piše Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ).
Više evropskih diplomata i zvaničnika navelo je da je Kalas u prvim mesecima mandata pravila niz grešaka – od samostalnog iznošenja predloga bez prethodnog usaglašavanja, do oštrog tona u vezi sa Rusijom, piše Politico. Njena odlučnost i direktnost, koje su karakterisale njen mandat u Estoniji, izazvale su negodovanje, posebno kod država poput Italije i Španije, koje ne dele njen stav da Rusija predstavlja neposrednu pretnju EU. Jedan zvaničnik je komentarisao: „Ako je slušate, reklo bi se da smo u ratu s Rusijom – a to nije stav EU“.
Nakon Minhenske bezbednosne konferencije u februaru, Kalas je predložila hitnu vojnu pomoć Ukrajini, u vrednosti od više milijardi evra, tražeći da svaka članica EU doprinese srazmerno svojoj ekonomskoj snazi. Ovakav pristup je naljutio neke velike članice poput Francuske, koje nisu bile unapred konsultovane. Kritičari su smatrali da se predlog pojavio „niotkuda“, bez pripreme i potrebne političke podrške.
Još jedna tačka razdora, kako navodi list, jeste pitanje ruske imovine. Odmah po stupanju na dužnost, Kallas je naložila Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS) da ispita načine za zaplenu ruske imovine zamrznute unutar EU.
„Dok se baltičke zemlje već dugo zalažu za ovakvu meru, vodeće članice evrozone joj se snažno protive. Pravna služba Saveta EU zaključila je da bi takav potez nosio ozbiljne pravne rizike, dok je Evropska centralna banka upozorila na moguće negativne reakcije investitora,“ navodi FAZ.
Zvaničnici iz istočnih i severnih zemalja EU su, međutim, stali u njenu odbranu, tvrdeći da je njen pristup direktan jer je izabrana kao lider u kriznom vremenu, a ne kao birokratski moderator. „Evropa stalno poziva na pomoć Ukrajini, a kad neko zaista nešto predloži – svi se povuku“, rekao je jedan zvaničnik EEAS.
Kalas se takođe našla na udaru nakon što je, posle napetog sastanka Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Zelenskog, tvitovala da „slobodnom svetu treba novi lider“. Iako je ova izjava odražavala osećaj mnogih u Evropi, izazvala je nezadovoljstvo među državama koje žele da izbegnu konfrontaciju sa Trampovom administracijom.
Dodatni udarac bila je i otkazana poseta američkom državnom sekretaru Marku Rubiju, jer nije bilo jasno definisanih rezultata sastanka, što je izazvalo sumnju u pripremljenost njenog tima.
