Venecuela je prekinula diplomatske odnose sa Paragvajem nakon što je njen predsednik Santjago Pena javno podržao opoziciju u Karakasu i priznao prognanog opozicionara Edmunda Gonzalesa kao istinskog pobednika prošlogodišnjih predsedničkih izbora. Prema venecuelanskim izbornim vlastima, predsednik Nikolas Maduro pobedio je Gonzalesa na predsedničkim izborima prošlog jula. Međutim, opozicija – zajedno sa većinom zapadnih zemalja – tvrdila je da je glasanje bilo namešteno i izvršila pritisak na Madura da se povuče. Predsednik Paragvaja se u nedelju sastao sa venecuelanskim opozicionim liderima i proglasio Gonzalesa za pobednika izbora, obećavši da će sarađivati sa međunarodnom zajednicom kako bi „doprineo brzoj obnovi demokratije u Venecueli“.
Ministar spoljnih poslova Venecuele Ivan Gil Pinto je u saopštenju od ponedeljka rekao da je Karakas odlučio „u punom vršenju svog suvereniteta da prekine diplomatske odnose sa Republikom Paragvaj i nastavi sa trenutnim povlačenjem svog akreditovanog diplomatskog osoblja u toj zemlji. ” „Za žaljenje je što vlade poput paragvajske nastavljaju da podređuju svoju spoljnu politiku interesima strane sile“, navodi se u saopštenju, optužujući Penu da „promoviše programe koji su predodređeni da potkopaju demokratske principe i volju slobodnih ljudi“.
Maduro bi trebalo da bude inaugurisan u petak za svoj treći šestogodišnji predsednički mandat. Krajem jula prošle godine, Nacionalni izborni savet Venecuele proglasio je Madura pobednikom predsedničkih izbora, sa skoro 52 odsto glasova. Gonzales odbija da prizna rezultat, a njegove pristalice pozivaju se na tabele koji navodno pokazuju da je pobedio sa 67 odsto glasova. SAD i EU, zajedno sa nizom drugih zemalja, podržale su Gonzalesovu tvrdnju. Međutim, drugi, uključujući Rusiju i Kinu, priznali su zvanični ishod i priznali Madura za predsednika.
Gonzales je prošle godine dobio bezbedan prolaz da napusti Venecuelu, uprkos tome što je imao nalog za hapšenje, i pobegao je u Španiju. Od tada je obećao da će se vratiti u Venecuelu do 10. januara kako bi položio zakletvu kao predsednik. Maduro je prvi put preuzeo dužnost 2013. godine nakon smrti predsednika Uga Čaveza. Njegov prethodni reizbor, 2018. godine, takođe su odbile SAD, zajedno sa EU i nekoliko latinoameričkih država. Posle izbora 2018, SAD i EU su priznale poslanika Huana Gvaida kao „privremenog predsednika“, a Vašington je otišao toliko daleko da je konfiskovao venecuelansko zlato i drugu imovinu kako bi pomogao Gvaidu. Venecuelanska opozicija glasala je za raspuštanje njegove „privremene vlade“ u decembru 2022, nakon čega je Gvaido izbledeo u mraku. U januaru 2019, ubrzo nakon što se Gvaido proglasio privremenim predsednikom Venecuele, Paragvaj je postao jedna od prvih zemalja koja ga je priznala kao legitimnog lidera Venecuele, a Asunsion je tada podržao sankcije i prekinuo formalne diplomatske odnose sa Karakasom. Njih dvojica su 2023. godine zajednički najavili obnavljanje diplomatsko-konzularnih odnosa.
