Bivši visoki američki zvaničnik koji je donedavno pomagao u nadgledanju poštovanja ljudskih prava od strane stranih vojnih snaga koje primaju američku vojnu pomoć rekao je u sredu da je više puta primetio da Izrael ima „poseban tretman“ od američkih zvaničnika kada je u pitanju ispitivanje navoda Izraelaca vojnih zlostavljanja palestinskih civila.
Optužba dolazi u trenutku kada se Bajdenova administracija suočava sa intenzivnim pritiskom zbog tretmana svog saveznika prema palestinskim civilima tokom izraelskog rata protiv Hamasa u Gazi. I važno je zbog toga ko je to rekao: Charles O. Blaha. Pre nego što je napustio tu funkciju u avgustu, bio je direktor Kancelarije za bezbednost i ljudska prava Stejt departmenta tesno uključen u pomaganje da strane vojske koje primaju američku vojnu pomoć poštuju američke i međunarodne zakone o humanitarnim pravima i ljudskim pravima.
Blaha je rekao da njegov odlazak iz Stejt departmenta nakon decenija službe nije povezan sa američko-izraelskim bezbednosnim odnosima. On je drugi visoki državni zvaničnik uključen u taj odnos koji tvrdi da kada je u pitanju Izrael, SAD oklevaju da sprovode zakone koji se zahtevaju od stranih vojnika koji primaju američku pomoć.
„Po mom iskustvu, Izrael ima poseban tretman kakav nema nijedna druga zemlja“, rekla je Blaha. „I postoji neopravdano poštovanje, u mnogim slučajevima, dato“ strani izraelskih zvaničnika kada SAD postavljaju pitanja o navodima o izraelskim nedelima protiv Palestinaca, dodao je on.
On je razgovarao sa novinarima na događaju gde su on i drugi članovi nezvaničnog, samoformiranog panela bivših visokih američkih civilnih i vojnih zvaničnika objavili izveštaj u kojem se ukazuje na smrt civila u konkretnim vazdušnim napadima u Gazi. Rekli su da postoje „ubedljivi i verodostojni“ dokazi da su izraelske snage delovale nezakonito.
Blahini komentari su ponovili komentare drugog zvaničnika Stejt departmenta i člana komisije, Džoša Pola. Pol je u oktobru podneo ostavku na mesto direktora koji je nadgledao transport oružja vojskama drugih zemalja u znak protesta zbog toga što SAD hitaju oružjem Izraelu usred rata u Gazi.
Upitan o navodima njih dvojice, portparol Stejt departmenta Vedant Patel je rekao da „ne postoje dvostruki standardi i ne postoji poseban tretman“.
Izraelski zvaničnici nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar. Izrael dosledno kaže da poštuje sve zakone u korišćenju američke vojne pomoći, da istražuje optužbe protiv svojih bezbednosnih snaga i da počinioce poziva na odgovornost.
Izrael je istorijski najveći primalac vojne pomoći Sjedinjenih Država, a Bajden je u sredu potpisao zakon o dodatnih 26 milijardi dolara pomoći za vreme rata. Ali Bajden je bio pod sve većim pritiskom zbog te podrške kako palestinske žrtve rastu.
Najnoviji rat Izraela i Hamasa počeo je 7. oktobra, kada su Hamas i Islamski džihad, dve militantne grupe koje podržava Iran, izveli prekogranični napad u kojem je ubijeno 1.200 ljudi u Izraelu. Izrael je odgovorio ofanzivom u Gazi koja je izazvala široko rasprostranjenu devastaciju i ubila više od 34.000 ljudi, prema lokalnim zdravstvenim zvaničnicima.
U narednim danima, administracija kaže da će objaviti svoje zvanične nalaze iz pregleda koje je uradila o navodima o posebno teškim kršenjima ljudskih prava od strane određenih izraelskih vojnih jedinica. Tim jedinicama bi bilo zabranjeno da primaju američku vojnu pomoć ako američka revizija potvrdi te navode.
Odvojeno, očekuje se da će Bajdenova administracija do 8. maja otkriti da li je potvrdila uveravanja Izraela da ta zemlja ne koristi američku vojnu pomoć na način koji krši međunarodni zakon ili zakon o ljudskim pravima. I pisano uveravanje Izraela i američka verifikacija bili su naloženi novim predsedničkim memorandumom o nacionalnoj bezbednosti koji je Bajden izdao u februaru.
Februarski sporazum je postignut između Bajdenove administracije i članova njegove sopstvene Demokratske partije, koji su se zalagali da SAD počnu da uslovljavaju vojnu pomoć Izraelu poboljšanjem tretmana palestinskih civila.
Članovi komisije objavili su u sredu svoj izveštaj kako bi pozvali SAD da pažljivo ispitaju konkretne napade u Gazi za koje su bivši zvaničnici tvrdili da bi trebalo da dovedu do zaključka da je Izrael pogrešio kada je potvrdio da se pridržava zakona. Ako se ta odluka donese, SAD bi tada mogle da obustave vojnu pomoć.
Nezvanični izveštaj od srede ukazuje na 17 konkretnih napada na stanove, izbegličke kampove, privatne kuće, novinare i humanitarne radnike za koje bivši američki zvaničnici i nezavisni stručnjaci navode da nema dokaza o vrsti vojnog cilja koji bi opravdao visok broj poginulih civila.
Oni uključuju vazdušni napad 31. oktobra na stambenu zgradu u Gazi u kojem je ubijeno 106 civila, uključujući 54 dece. Izraelski zvaničnici nisu naveli razloge za napad, a istraga Human Rights Vatch-a nije pronašla nikakve dokaze o vojnoj meti tamo, rekli su zvaničnici. Izrael je u mnogim slučajevima rekao da vodi istragu.
