Nije postignut konačan dogovor između etničkih Jermena iz Nagorno Karabaha i Azerbejdžana, objavila je ruska novinska agencija RIA, pozivajući se na armenskog predstavnika na razgovorima u Jevlaku.
RIA prenosi i izjavu azerbejdžanskog predstavnika koji je kazao kako je bilo teško očekivati da će se svi problemi između Bakua i etničkih Jermena iz Karabaha rešiti na jednom sastanku.
David Babajan, savetnik predsednika Arcaha, kako Jermeni nazivaju Nagorno Karabah, kazao je kako se mora razgovarati o još „mnogim pitanjima i problemima“.
„Imamo sporazum o prekidu vojnog delovanja, ali čekamo konačan dogovor, razgovori traju“, rekao je Babajan, savetnik predsednika Samvela Šahramanjana.
Govoreći o razoružavanju, Babajan je rekao da etnički Jermeni ne mogu biti prepušteni da poginu, te da se prvo treba dogovoriti o bezbednosnim garancijama.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev objavio je da je Baku Jermenima dao nacrt dogovora za mir, prenosi RIA. Baku sada čeka reakciju jermenskih vlasti, rekao je predstavnik Alijeva ruskoj agenciji.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan, čiju ostavku sada traži jermenska opozicija, rekao je svojim sunarodnicima da njihova država mora biti „slobodna od sukoba“ radi svoje nezavisnosti.
Babajan je za Rojters rekao da se Jermeni osećaju ostavljenima od Rusije, zapada i Jermenije.
„Svakog trenutka oni nas mogu uništiti, počiniti genocid nad nama – shvatate li vi u Rojtersu to? Zapad ćuti, Rusija ćuti, Jermenija ćuti. Šta bi trebalo da učinimo?“, rekao je.
Azerbejdžanske snage upale su u Nagorno Karabah u utorak, a dan posle zaustavile su vojno delovanje nakon uspešno sprovedene akcije koja je primorala jermenske separatiste da pristanu na prekid vatre i puni povratak te regije pod kontrolu Azerbejdžana.
Pregovori u Jevlaku, smeštenom više od 200 kilometara zapadno od Bakua, održali su se na dan održavanja vanredne sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o sukobima na Kavkazu, kasnije u četvrtak.
Baku tvrdi da je prvi put u nekoliko decenija vratio kontrolu nad tom planinskom regijom, samo 24 sata nakon što je započeo vojnu akciju. Reč je o regiji koja je međunarodno priznati deo Azerbejdžana, ali čijim delovima od kraja sukoba početkom devedesetih vladaju separatističke jermenske snage.
Jermenija i Azerbejdžan su od raspada Sovjetskog Saveza oko te regije vodili nekoliko ratova. Sukobe su obeležavali ratni zločini s obe strane, a strahuje se da će i nakon poslednjeg konflikta nastati izbeglička kriza.
Kolaps separatističkog otpora predstavlja veliku pobedu za azerbejdžanskog predsednika Alijeva. On je kazao kako će to imati „pozitivan uticaj na mirovni proces između Azerbejdžana i Jermenije“.
U sredu je rekao da će Jermeni u Karabahu moći da učestvuju na azerbejdžanskim izborima i u državnom obrazovnom sistemu te da će moći slobodno praktikovati svoju hrišćansku veru u toj većinski muslimanskoj državi.
„Pretvorićemo Karabah u raj“, najavio je Alijev, predstavljajući sebe kao čoveka od reči.
Njegov savetnik za spoljnu politiku Hikmet Hajijev obećao je siguran prolaz za separatiste koji su se predali, te tvrdi da Baku želi „mirnu reintegraciju“ Jermena iz Karabaha.
