Sekretarka finansija Dženet Jelen projektovala je u utorak smirenost nakon nedavnih kolapsa regionalnih banaka, ali je rekla na skupu bankara da bi dodatni aranžmani za spasavanje „mogli biti opravdani“ ako bilo koji novi propust u manjim institucijama ugrozi finansijsku stabilnost.
Jelen, koja je dala svoje komentare u Američkom udruženju bankara, rekla je da se sveukupno „situacija stabilizuje“.
„A američki bankarski sistem ostaje zdrav“, rekla je Jelen, povlačeći jasne razlike između nedavnih događaja i finansijskog sloma 2008. godine, koji je pokrenuo trilione dolara finansijskih gubitaka na globalnom nivou.
„Ovo je drugačije od 2008. godine“, rekla je ona. „2008. je bila kriza solventnosti, a ono što sada vidimo je zarazno trčanje banaka.
Jelenine primedbe dolaze nakon niza zabrinjavajućih događaja u bankama ovog meseca.
Banka Silicijumske doline, sa sedištem u Santa Klari u Kaliforniji, propala je 10. marta nakon što su deponenti požurili da povuku novac zbog zabrinutosti zbog zdravlja banke. Bio je to drugi najveći kolaps banke u istoriji SAD. Regulatori su se sastali tokom sledećeg vikenda i objavili da je i njujorška Signature Bank propala. Rekli su da će svi deponenti u obe banke, uključujući i one koji imaju neosigurana sredstva, koja prelaze 250.000 dolara, biti zaštićeni federalnim osiguranjem depozita.
A prošle nedelje treća banka, First Republic Bank sa sedištem u San Francisku, bila je ojačana sa 30 milijardi dolara u sredstvima koje je prikupilo 11 najvećih američkih banaka u pokušaju da spreče njen kolaps.
Vlada je sada odlučna da povrati poverenje javnosti u bankarski sistem i da spreči nova previranja. Ministarstvo pravde i Komisija za hartije od vrednosti pokrenuli su istragu o kolapsu banke u Silicijumskoj dolini, a predsednik Džo Bajden pozvao je Kongres da ojača pravila o regionalnim bankama i da nametne strože kazne rukovodiocima propalih banaka.
Jelen je rekla da je vladina intervencija neophodna da bi se „zaštitio širi bankarski sistem“ i da bi moglo biti potrebno više napora za spasavanje, napominjući da vlada još uvek pažljivo prati bankarski sektor.
„Slične radnje bi mogle biti opravdane ako manje institucije trpe depozite koji predstavljaju rizik od zaraze“, rekla je ona.
Kada je predsednik udruženja Rob Nikols pitao Jelen koje politike treba prilagoditi u svetlu nedavnih događaja, ona je rekla: „Ne želim u ovom trenutku da spekulišem o tome šta bi to moglo biti. Ono na šta sam fokusiran je stabilizacija našeg sistema.“
Jelen se prošle nedelje suočila sa finansijskim odborom Senata i ponudila optimistična uveravanja uznemirenim bankarskim štedišama i investitorima da je američki bankarski sistem „i dalje zdrav“ i da Amerikanci „mogu da se osećaju uvereni“ u sigurnost svojih depozita.
Ona će se ove nedelje pojaviti pred kongresnim panelima još dva puta, u Senatu i Domu, i neizbežno će se suočiti sa više pitanja o prirodi propusta banaka i nastojanjima vlade da ih uguši.
„Da budem jasan: nedavne akcije vlade pokazale su našu odlučnu posvećenost da preduzmemo neophodne korake kako bismo osigurali da štednja štediša i bankarski sistem ostanu sigurni“, rekla je ona.
Dok se još uvek objavljuju detalji o promašajima banaka, demokratski poslanici i neki ekonomisti kažu da je povlačenje delova dalekosežnog zakona iz 2010. godine sa namerom da spreči buduću finansijsku krizu glavni uzrok institucionalnih neuspeha.
Uoči Jeleninog govora, na panelu na kojem se raspravljalo o stanju bankarskog sistema, Skot Anderson, predsednik Zions banke, rekao je da ne misli da je povlačenje iz 2018. povezano sa bankrotom.
„Kongres mora da bude oprezan“, rekao je Anderson. „Moraju da pogledaju šta se dogodilo. Oni moraju imati temeljnu debatu i temeljnu diskusiju. Ali ne bi trebalo da donose prebrzo zaključke. Ne mislim da ovi propusti pokazuju da postoji bilo kakav problem u bankarskim propisima koje sada imamo.“
