Japanski premijer Fumio Kišida posetio je Seul u nedelju kako bi se sastao sa predsednikom Južne Koreje Jun Suk Ieolom, suočavajući se sa tamošnjom skeptičnom javnošću, dok lideri traže dublje veze usred nuklearnih pretnji Severne Koreje i sve veće asertivnosti Kine, prenosi Rojters.
Kišidina bilateralna poseta, prva japanskog lidera Seulu u poslednjih 12 godina, vraća Ioonovu posetu Tokiju u martu, gde su nastojali da zatvore poglavlje o istorijskim sporovima koji su godinama dominirali odnosima Japana i Južne Koreje.
Ioon se suočava sa kritikama kod kuće da je dao više nego što je dobio u svojim naporima da poboljša odnose sa Japanom, uključujući i predlaganjem da južnokorejska preduzeća – a ne japanske kompanije kako je sud naredio – obeštete žrtve ratnog rada tokom Japana 1910-1945. kolonijalna okupacija.
Južnokorejski zvaničnici se nadaju da će Kišida učiniti neku vrstu gesta zauzvrat i ponuditi određenu političku podršku, iako malo posmatrača očekuje bilo kakvo dalje formalno izvinjenje za istorijske greške. I sam Ioon je signalizirao da ne veruje da je to neophodno.
Umesto toga, fokus samita će se verovatno okrenuti oko bezbednosne saradnje u suočavanju sa nuklearnim pretnjama Severne Koreje, rekao je Šin Va Li, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Koreje u Seulu.
„U okviru ‘Vašingtonske deklaracije’, koja navodi planove za jačanje proširenog odvraćanja, Koreja će istražiti načine da poboljša napore saradnje sa Japanom“, dodala je ona.
„Imamo mnogo mogućnosti da sarađujemo kada je u pitanju suočavanje sa pretnjom Severne Koreje“ i obezbeđivanje slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika, rekao je zvaničnik japanskog ministarstva spoljnih poslova.
Tenzije su tinjale između Vašingtona i Pekinga dok Kina postaje sve odlučnija u svojim teritorijalnim pretenzijama na Tajvan i Južno kinesko more, dok SAD jačaju saveze širom azijsko-pacifičkog regiona.
Ali istorijske razlike između Južne Koreje i Japana takođe prete da bace senku na cvetajuće veze između njena dva lidera.
Većina Južnokorejaca veruje da se Japan nije dovoljno izvinio za zločine tokom japanske okupacije Koreje 1910-1945, rekao je Li. Oni smatraju da premijer Kišida treba da pokaže iskrenost tokom posete Južnoj Koreji, kao što je pominjanje istorijskih pitanja i izvinjenje“, dodala je ona.
S druge strane, Japan ide sporo, rekao je Danijel Rasel, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za istočnu Aziju i Pacifik.
„Kišida pazi da ne ide brže nego što mu domaća politika dozvoljava“, dodao je on, ukazujući na jednostrano ukidanje sporazuma o „ženama za utehu“ od strane prethodne korejske vlade kao izvor opreznosti Japana.
Južna Koreja i Japan su 2015. godine postigli nagodbu prema kojoj je Tokio izdao zvanično izvinjenje za „utehu žena“ koje kažu da su bile porobljene u ratnim bordelima i obezbedio milijardu jena (9,23 miliona dolara) fondu za pomoć žrtvama.
Međutim, tadašnji južnokorejski predsednik Mun Džae-in odlučio je da raspusti fond 2018. godine, efektivno ukinuvši sporazum jer je rekao da ne čini dovoljno da se uzme u obzir zabrinutost žrtava.
Ipak, Južna Koreja je „važan sused sa kojim moramo da sarađujemo po raznim globalnim pitanjima“, saopštilo je japansko ministarstvo spoljnih poslova.
Kišida je pozvao Juna na samit Grupe sedam koji je zakazan za kasnije ovog meseca u Japanu i na marginama će održati trilateralne razgovore sa SAD.
Kišida će takođe pozivati na trilateralne razgovore sa Kinom već ove godine, izvestio je Kjodo u petak, pozivajući se na više neimenovanih diplomatskih izvora.