Zemljotres jačine 9,0 stepeni Rihterove skale i cunami koji su opustošili velike delove severoistočne obale Japana 11. marta 2011. godine, ubili su više od 22.000 ljudi, uključujući oko 3.700 čiji su kasniji smrti povezani sa katastrofom.
U 14.46, u trenutku kada je zemljotres pogodio, u celoj zemlji je počastvovan trenutak ćutanja.
Neki stanovnici severnih prefektura Ivate i Mijagi pogođeni cunamijem otišli su do obale da se pomole za svoje najmilije i 2.519 čiji ostaci nikada nisu pronađeni.
U Tomioki, jednom od gradova u Fukušimi, gde su prvobitne pretrage morale da se odustanu zbog radijacije, vatrogasci i policija koriste štapove i motiku da grabuljaju obalom tražeći moguće ostatke žrtava ili njihove stvari.
U osnovnoj školi u Sendaiju, severno od Fukušime, učesnici su pustili stotine šarenih balona u znak sećanja na izgubljene živote.
U Tokiju, desetine ljudi okupilo se na događaju povodom godišnjice u parku u centru grada, a antinuklearni aktivisti organizovali su miting.
Zemljotres i cunami koji su pogodili obalnu nuklearnu elektranu Fukušima Daiiči uništili su njene funkcije napajanja i hlađenja, što je izazvalo kvarove u tri od šest reaktora. Izbacili su ogromne količine radijacije koja je izazvala evakuaciju desetina hiljada stanovnika.
Preko 160.000 ljudi je otišlo u jednom trenutku, a oko 30.000 još uvek nije u mogućnosti da se vrati zbog dugotrajnih efekata zračenja ili zdravstvenih problema. Mnogi od evakuisanih su se već naselili negdje drugdje, a većina pogođenih gradova doživjela je značajan pad stanovništva tokom protekle decenije.
Na ceremoniji, guverner Fukušime Masao Učibori rekao je da su dekontaminacija i rekonstrukcija napredovali, ali „i dalje se suočavamo sa mnogim teškim problemima“. Rekao je da mnogi ljudi i dalje odlaze i da je prefektura opterećena čišćenjem postrojenja i glasinama o efektima predstojećeg puštanja prečišćene vode.
Operater elektrane, Tokio Electric Pover Compani Holdings, i vlada vrše završne pripreme za ispuštanje u more više od 1,3 miliona tona prečišćene radioaktivne vode, počevši od narednih meseci.
Vlada kaže da je kontrolisano ispuštanje vode nakon tretmana do bezbednih nivoa tokom nekoliko decenija bezbedno, ali se mnogi stanovnici, kao i susedi Kina i Južna Koreja i ostrvske države Pacifika protive tome. Ribarske zajednice su posebno zabrinute za reputaciju lokalne ribe i njihov posao koji se još uvek oporavlja.
U svom govoru prošle nedelje, Učibori je pozvao vladu da učini sve kako bi sprečila da negativne glasine o puštanju vode dodatno naškode imidžu Fukušime.
Premijer Fumio Kišida obnovio je svoje obećanje da će podržati tekuće napore za rekonstrukciju. Govoreći na ceremoniji, on nije pomenuo svoju politiku da maksimizira nuklearnu energiju ili da se bavi ispuštanjem vode.
Kišidina vlada je preokrenula politiku postupnog ukidanja nuklearnog oružja koja je usvojena nakon katastrofe 2011. godine, i umesto toga gura plan da se maksimalno iskoristi nuklearna energija za rešavanje problema u snabdevanju energijom izazvanih ruskim ratom protiv Ukrajine, dok istovremeno ispunjava zahteve za dekarbonizaciju.
Učiborijev cilj je da poveća snabdevanje obnovljivom energijom do 100% potreba prefekture Fukušima do 2040. On je prošle nedelje rekao da, iako je energetska politika mandat centralne vlade, želi da zapamti da Fukušima i dalje pati od nuklearne katastrofe.
