Japanski premijer Fumio Kišida i drugi lideri Grupe sedam usvojili su set dodatnih sankcija Rusiji zbog njenog rata protiv Ukrajine na onlajn samitu G-7 u petak povodom obeležavanja godinu dana od početka invazije, prenosi AP.
Lideri su obnovili svoju posvećenost „intenziviranju naše diplomatske, finansijske i vojne podrške Ukrajini, povećanju troškova za Rusiju i one koji podržavaju njene ratne napore“ i suprotstavljanju negativnom uticaju na ostatak sveta, posebno na najugroženije ljude, rekli su u saopštenju, navodi japansko ministarstvo spoljnih poslova.
Zemlje G-7 su takođe potvrdile svoje koordinisane akcije kako bi se „dalje suprotstavile sposobnosti Rusije da izvrši svoju nezakonitu agresiju“ i obećale da će sprečiti Rusiju da dobije vojnu opremu i tehnologiju. Oni su takođe pozvali druge zemlje da prestanu da pružaju vojnu podršku Rusiji.
Kišida, kao ovogodišnji predsednik G-7, takođe je najavio da će Japan uvesti dodatne sankcije Rusiji, uključujući zamrzavanje imovine oko 120 pojedinaca i organizacija i zabranu izvoza dronova i drugih materijala koji se mogu koristiti u vojne svrhe.
„Da apsolutno ne bismo dozvolili jednostrane promene statusa kvo, moramo čvrsto da pružimo podršku Ukrajini i sankcijama protiv Rusije da povratimo mir i međunarodni poredak zasnovan na vladavini prava“, rekao je Kišida na konferenciji za novinare pre nego što je bio domaćin telekonferencija sa drugim liderima G-7 i ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.
„G-7 služi srži međunarodne obaveze da to učini“, rekao je on.
Na samitu, Kišida je planirao da razgovara o najnovijim dešavanjima u ruskom ratu protiv Ukrajine i kako da podrži oporavak Ukrajine i afirmiše solidarnost G-7 za ratom razorenu zemlju.
Kišida je ukazao na rastuću zabrinutost zbog potencijalnog kineskog transfera smrtonosnog oružja Rusiji i rekao da će Japan sarađivati sa G-7 i drugim zemljama kako bi poslao „jasnu poruku“ trećim zemljama da prestanu da isporučuju oružje Rusiji.
Kišida je takođe izrazio „snažnu zabrinutost“ zbog najave ruskog predsednika Vladimira Putina u utorak da suspenduje učešće Moskve u sporazumu o kontroli naoružanja između Rusije i Sjedinjenih Država.
„Ruska nuklearna pretnja je neprihvatljiva i upotreba nuklearnog oružja nikada ne bi trebalo da se dogodi“, rekao je Kišida, čija je izborna jedinica Hirošima, na konferenciji za novinare. „Kao jedina zemlja na svetu koja je pretrpela nuklearne napade, Rusija ne bi trebalo da okalja 77-godišnju istoriju upotrebe nenuklearnog oružja.
Dok je svet obeležavao godinu dana od rata Rusije protiv Ukrajine, oko 1.000 ljudi protestovalo je u petak uveče u parku Hibija u Tokiju, držeći transparente na kojima je pisalo: „Rusijo, prestani da napadaš Ukrajinu“. Ispred Univerziteta Ujedinjenih nacija u Tokiju, demonstranti su održali bdenje uz sveće. A u hramu Zenkoji u Naganu u centralnom Japanu, oko 30 monaha se molilo za živote izgubljene u ratu.
Visoke diplomate Ukrajine, Sjedinjenih Država, Britanije, Švedske, EU, Litvanije i Švedske na zajedničkoj konferenciji za novinare u Tokiju pozvale su na solidarnost za Ukrajinu i osudile Rusiju. Američki ambasador u Japanu Ram Emanuel rekao je da Putin nije u pravu kada optužuje NATO za širenje na istok. On je rekao da su se najnovije članice NATO-a proširile na zapad svojom slobodnom voljom jer Zapad ima „privuku“ slobode, slobode i poštovanja pojedinaca.
Takođe u petak, nuklearni i bezbednosni stručnjaci na panelu u neprofitnoj Mirovnoj fondaciji Sasakava objavili su preporuke vladi Kišide da pokrene diskusiju na samitu G-7 u Hirošimi o uspostavljanju okvira za zaštitu nuklearnih objekata u konfliktnim područjima, kao odgovor na ruske ponovljeni napadi na nuklearnu elektranu Zaporožja u Ukrajini.
Zbog svojih pacifističkih principa, podrška Japana Ukrajini bila je ograničena na neborbenu vojnu opremu kao što su šlemovi, pancirni prsluci i bespilotne letelice, i humanitarne potrepštine, uključujući generatore.
Kišida je jedini lider G-7 koji nije posetio Ukrajinu. Kod kuće raste pritisak da Kišida poseti Kijev pre nego što bude domaćin samita G-7 u Hirošimi. Upitan o mogućoj poseti, Kišida je rekao da „razmatra“ posetu, uzimajući u obzir načine da se osigura bezbednost i tajnost, ali ništa zvanično nije odlučeno.
Japan se pridružio Sjedinjenim Državama i evropskim nacijama u sankcionisanju Rusiji zbog njene invazije i pružanju humanitarne i ekonomske podrške Ukrajini. Japan je brzo reagovao jer se plaši mogućeg uticaja rata u Istočnoj Aziji, gde je kineska vojska postajala sve agresivnija i eskalirala tenzije oko Tajvana koji je na vlasti, koji Peking smatra svojom teritorijom.
Kišida je na onlajn G-7 takođe objasnio podršku Japana Ukrajini. To uključuje novih 5,5 milijardi dolara finansijske pomoći, koju je Kišida predstavio u ponedeljak, čime je ukupna japanska podrška Ukrajini dostigla više od 7 milijardi dolara.
Japan je takođe prihvatio više od 2.000 raseljenih Ukrajinaca i pomogao im u stambenoj pomoći i podršci za posao i obrazovanje — redak potez za zemlju koja je poznata po svojoj strogoj imigracionoj politici.
