Deo ovog pada bio je zbog remonta u baltičkoj luci, koji su sada završeni, ali je takođe nedostajalo brodovlasnika koji su bili spremni da prevezu ključne terete iz izvoznog objekta u Aziji.
Nekoliko drugih luka takođe je pokazalo pad u odnosu na prethodnu nedelju.
Publikacija napominje da prema podacima treba postupati sa oprezom, jer nedeljni tokovi zavise od vremena planiranja tereta, vremena, pa čak i kvaliteta signala koje prenose sami brodovi.
Sankcije Evropske unije, koje su počele 5. decembra, osmišljene su da ograniče prihode Rusije od nafte. S jedne strane, blok je zaustavio kupovinu, ali i zabranio pružanje ključnih usluga koje omogućavaju kretanje nafte.
U prvoj punoj sedmici otkako je stupila na snagu zabrana EU na morski uvoz ruske nafte, ukupne isporuke iz zemlje su pale za 1,86 miliona barela dnevno, ili 54%, na 1,6 miliona barela.
Manje promenljiv četvoronedeljni pokretni prosek takođe je pao, postavljajući novi minimum za godinu. Obim u Baltičkom moru bi trebalo da se oporavi nakon završetka radova, ali problemi na istoku će možda potrajati duže da se reše.
Količina sirove nafte vezana za Kinu, Indiju i Tursku, tri zemlje koje su se pojavile kao jedini značajni kupci raseljenih ruskih zaliha, plus količine za brodove koji još uvek nemaju konačno odredište, pali su na prosečno 2,53 miliona barela po dan.
Iako je ovo više od četiri puta više od obima snabdevanja u četiri nedelje neposredno pre ruske invazije na Ukrajinu krajem februara, to je prvi put u poslednjih pet nedelja da je obim opao.
U proseku tokom četvoronedeljnog perioda, ukupan morski izvoz pao je za 266.000 barela dnevno. Snabdevanje Evropi je skoro potpuno stalo, a smanjeno je i u Aziju.
