Skoro 282 miliona ljudi u 59 zemalja patilo je od akutne gladi 2023. godine, sa ratom razorenom Gazom kao teritorijom sa najvećim brojem ljudi koji su suočeni sa glađu, navodi se u Globalnom izveštaju o prehrambenim krizama objavljenom u sredu.
U izveštaju UN se navodi da se 24 miliona ljudi više suočilo sa akutnim nedostatkom hrane nego 2022. godine, zbog naglog pogoršanja bezbednosti hrane, posebno u Pojasu Gaze i Sudanu. Proširen je i broj nacija sa krizom hrane koja se prati.
Maksimo Torero, glavni ekonomista Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, rekao je da je 705.000 ljudi u pet zemalja u fazi 5, najvišem nivou, na skali gladi koju su utvrdili međunarodni eksperti – što je najveći broj od kada je globalni izveštaj počeo 2016. i učetvorostručiti broj te godine.
Preko 80 odsto onih koji se suočavaju sa neposrednom glađu — 577.000 ljudi — nalazi se u Gazi, rekao je on. Južni Sudan, Burkina Faso, Somalija i Mali su domaćini hiljadama ljudi koji se takođe suočavaju sa katastrofalnom glađu.
Prema budućim izgledima izveštaja, predviđa se da će oko 1,1 milion ljudi u Gazi, gde je rat između Izraela i Hamasa sada u svom sedmom mesecu, i 79.000 u Južnom Sudanu, biti u fazi 5 i suočiti se sa glađu do jula.
Takođe je rečeno da će sukobi nastaviti da utiču na nesigurnost hrane na Haitiju, gde bande kontrolišu veliki deo prestonice.
Pored toga, dok je fenomen El Nino dostigao vrhunac početkom 2024. godine, „njegov puni uticaj na sigurnost hrane – uključujući poplave i slabu kišu u delovima istočne Afrike i sušu u južnoj Africi, posebno u Malaviju, Zambiji i Zimbabveu – žele da se manifestuju tokom cele godine .”
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš nazvao je izveštaj „prozivkom ljudskih grešaka“ i da „u svetu izobilja deca umiru od gladi“.
„Sukobi koji su izbili u poslednjih 12 meseci stvaraju strašnu globalnu situaciju“, napisao je on u predgovoru izveštaja.
Gutereš je istakao sukob u Pojasu Gaze, budući da se u enklavi nalazi najveći broj ljudi koji su suočeni sa katastrofalnom glađu. Tu je i sukob star godinu dana u Sudanu, koji je stvorio najveću svetsku krizu internog raseljenja „sa strašnim uticajem na glad i ishranu“, dodao je on.
Prema izveštaju, preko 36 miliona ljudi u 39 zemalja i teritorija suočava se sa akutnom vanrednom situacijom gladi, korak ispod nivoa gladi u Fazi 4, sa više od trećine u Sudanu i Avganistanu. To je povećanje od milion ljudi od 2022. godine, navodi se u izveštaju.
Arif Husain, glavni ekonomista Svjetskog programa za hranu UN-a, rekao je da se svake godine od 2016. godine povećava broj ljudi koji su akutno nesigurni u pogledu hrane i da su sada više nego dvostruko veći od broja prije pandemije COVID-19.
Dok se izveštaj bavi 59 zemalja, on je rekao da je cilj da se dobiju podaci iz 73 zemlje u kojima ima ljudi koji su akutno nesigurni u pogledu hrane.
Generalni sekretar Gutereš pozvao je na hitan odgovor na nalaze izveštaja koji se bave osnovnim uzrocima akutne gladi i neuhranjenosti uz transformaciju sistema koji snabdevaju hranom. Finansiranje takođe ne ide u korak sa potrebama, naglasio je on.
„Moramo imati finansijska sredstva, a takođe moramo imati i pristup“, rekao je Husain iz VFP-a, naglašavajući da oboje „ide ruku pod ruku“ i da su od suštinskog značaja za rešavanje akutne nesigurnosti hrane.
Izveštaj je vodeća publikacija Informacione mreže o bezbednosti hrane i zasniva se na saradnji 16 partnera uključujući agencije UN, regionalna i multinacionalna tela, Evropsku uniju, Agenciju SAD za međunarodni razvoj, tehničke organizacije i druge.
