Pošto je svet daleko od svog obećanja iz 2015. da će obuzdati globalno zagrevanje, novi izveštaj Ujedinjenih nacija koji je centralan za predstojeće pregovore o klimi opisuje koliko brzo i duboko se energetski i finansijski sistemi moraju promeniti da bi se vratili na bezbedniji put.
„Prozor mogućnosti da se obezbedi život koji je pogodan za život i održiv za budućnost za sve se brzo zatvara“, upozorava se u izveštaju od petka.
Zemlja mora da smanji emisiju gasova koji zadržavaju toplotu za 43 odsto do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz 2019. godine, i 60 odsto do 2035. godine, navodi se u izveštaju. Da bi se to došlo, navodi se u izveštaju, „potrebno je postupno ukidanje fosilnih goriva bez smanjenja“, koristeći frazu koju su međunarodni pregovarači o klimi ranije izbegavali. Takođe je rečeno da bi postepeno ukidanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem bila ogromna pomoć.
A način na koji tokovi novca – kao što su investicije, subvencije, zajmovi, grantovi i plaćanja za ljude i mesta povređene ekstremnim vremenskim uslovima – takođe mora da se promeni, preporučuje se u izveštaju. Rečeno je da zemlje treba da zaustave 450 milijardi dolara godišnjih subvencija za ugalj, naftu i prirodni gas.
„Zaustavljanje i poništavanje krčenja šuma“ i usvajanje boljih praksi gajenja useva su od ključne važnosti za borbu protiv klimatskih promena, navodi se u izveštaju. Uočeno je da je oko 95% krčenja šuma u tropima, ali globalni potrošači izazivaju gubitak stabala.
„Moramo hitno poremetiti uobičajeno poslovanje i ujediniti se kao nikada ranije da pređemo sa ambicija na akciju i sa retorike na stvarne rezultate“, rekao je u saopštenju predstojeći predsednik međunarodnih klimatskih pregovora Sultan Al Džaber.
Prvi izveštaj te vrste, nazvan „globalni pregled” napora u borbi protiv klime, stavio je takav naglasak na promene da je koristio varijacije reči „transformacija” više od 50 puta na 47 stranica.
„Izveštaj zaista stavlja u središte pažnje tu vrstu transformacije sistema koja treba da se dogodi“, rekao je Dejvid Vaskov, direktor međunarodne inicijative za klimu u Institutu za svetske resurse. „Prešli smo tačku inkrementalne promene ako ćemo ozbiljno shvatiti ono što treba da se uradi.“
Ovo dolazi dok se lideri 20 najvećih ekonomija, odgovornih za 80% svetskih emisija gasova staklene bašte, sastaju u Indiji. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao im je da brzo reaguju na zagrevanje jer se „klimatska kriza dramatično pogoršava“.
U 2015. godini, kao deo značajnog Pariskog sporazuma, zemlje sveta su se složile da pokušaju da ograniče zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 stepeni Farenhajta) ili najmanje 2 stepena Celzijusa (3,6 stepeni celzijusa) od predindustrijskih vremena. Već je zagrejano za oko 1,1 stepen (2 stepena Farenhajta) od sredine 1800-ih.
Ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni je još jedan prozor mogućnosti koji se brzo zatvara, navodi se u izveštaju. Ranije ove godine, Svetska meteorološka organizacija je saopštila da postoje dve od tri šanse da će Zemlja u narednih pet godina preći taj prag za godinu dana.
Izveštaj „izgleda kao poslednje upozorenje“, rekao je izvršni direktor Climate Analitics Bill Hare, klimatski naučnik. „’Ako se vi momci ne saberete, mi ćemo kuvati’.”
Svet je upravo prošao kroz najtoplije leto ikada zabeleženo, a temperature okeana obaraju rekorde.
Način na koji pariški sporazum funkcioniše je da svaka zemlja daje svoja sopstvena obećanja i napore u vezi sa zagađenjem ugljenikom – i svakih pet godina bi trebalo da ih pojačaju. Ključno je da između tih pet godina, pregovarači o klimi smisle ono što je poput srednjeročne ocene za napore sveta i mapu puta za sprečavanje opasnijeg zagrevanja.
To je „globalni pregled“ objavljen u petak. Posle tri godine rada naučnika, vladinih zvaničnika i drugih, klimatska agencija Ujedinjenih nacija izašla je sa tehničkim izveštajem koji bi trebalo da dovede do nečeg većeg ovog decembra kada se svetski lideri i pregovarači o klimi sastanu u Dubaiju.
Pregovarači planiraju da iskoriste ovaj izveštaj i diskusije kasnije ove godine kako bi shvatili šta će nacije i svet u celini učiniti sledeće u borbi protiv klimatskih promena.
„Ovaj globalni izveštaj o inventarizaciji daje jasan pravac kako možemo ispuniti očekivanja Pariskog sporazuma preduzimanjem odlučnih akcija u ovoj kritičnoj deceniji“, rekao je Al Džaber, izvršni direktor nafte. „Da bismo 1,5 održali na dohvat ruke, moramo delovati sa ’ambicijom i hitnošću‘ da smanjimo emisije za 43% do 2030.
Pre dve godine, pregovarači o klimi borili su se oko usvajanja jezika koji poziva na prekid ili postepeno ukidanje nesmanjene upotrebe uglja – gde se emisije ne hvataju i skladište – i umesto toga su se opredelili za slabiji jezik „postupnog smanjenja“. Zatim, prošle godine, iznet je predlog da se postupno ukinu ili ukinu sva fosilna goriva, ali nikada nije stavljen na dnevni red niti o zvaničnoj debati.
„Nema sumnje da je jezik ’postupnog ukidanja’ važan marker“, rekao je Vaskov iz Instituta za svetske resurse.
Izveštaj ističe napredak postignut u oblasti obnovljive energije i druge napore u borbi protiv zagrevanja. Ali „napredak nije dovoljan“, rekao je Tom Evans, viši savetnik za politiku u evropskom istraživačkom centru E3G. „Skrenuli smo sa puta. Nismo ni blizu gde treba da budemo.”
„Izvod iz izveštaja ne bi trebalo da bude samo da smo skrenuli sa puta“, rekao je Evans. „Izvod iz ovog izveštaja treba da bude: Ovo je ono što možemo da uradimo u vezi sa ovim.“
