U najnovijem izveštaju Tajne službe o pokušaju atentata na bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa u julu, otkriveno je da je veći broj zaposlenih bio svestan rizika koji su proizilazili iz vidnog polja, ali su ih procenili kao „prihvatljive“. Takođe je otkriveno da poljoprivredna oprema koja je bila namenjena da ometa vidno polje ka zgradi sa koje je napad izvršen, nikada nije bila postavljena u funkciju.
Interni pregled objavljen u petak predstavlja poslednju fazu istrage pucnjave koja se dogodila 13. jula na Trampovom skupu u Batleru, Pensilvanija. Tokom tog incidenta, jedan učesnik skupa je ubijen, dok su dvojica ranjena, a sam Tramp je pogođen u uvo pre nego što je evakuisan sa bine.
U izveštaju se navodi da je kontra-snajperista Tajne službe usmrtio napadača, Tomasa Kruksa, koji je otvorio vatru na skupu. Poverljiva verzija izveštaja je dostavljena članovima Kongresa, dok je neklasifikovani sažetak od sedam stranica objavljen javno.
Izveštaj naglašava propuste u komunikaciji između Tajne službe i lokalnih organa za sprovođenje zakona koji su pružali podršku tog dana, kao i propuste u sprečavanju mogućnosti da se koriste zgrade u neposrednoj blizini skupa kao potencijalne tačke za izvođenje napada.
Dalje se ističe da su zaposleni Tajne službe netačno procenili rizike koji su proizilazili iz dostupnih vidnih polja oko bivšeg predsednika, što je dovelo do nedovoljnog smanjenja tih rizika. Takođe je istaknuto da su planirani delovi poljoprivredne opreme za ometanje vidljivosti između zgrada i bine na kraju ostali neiskorišćeni.
Izveštaj ne pruža jasne razloge zašto planirana oprema nije bila postavljena, ali ukazuje da zaposleni koji su posetili lokaciju pre skupa nisu upozorili svoje nadređene da problemi u vezi sa vidljivošću nisu rešeni.
Takođe se navodi da je Tajna služba napravila bezbednosnu prostoriju za zaposlene iz različitih agencija za sprovođenje zakona koje su pružale podršku tog dana. Međutim, samo je državna policija Pensilvanije imala prisustvo u toj prostoriji, dok su lokalni službenici za hitne slučajeve imali svoju posebnu sobu za obezbeđenje.
Izveštaj ističe da je nedostatak koordinacije sa osobljem kampanje doveo do preusmeravanja većeg dela bezbednosnog osoblja na pružanje medicinske pomoći, umesto na osnovne bezbednosne zadatke. Takođe se pominje da su visoke temperature tog dana, zajedno sa potrebom da se brine o učesnicima skupa, uticale na pažnju osoblja za obezbeđenje.
U petak objavljen izveštaj ne navodi konkretne mere koje su preduzete protiv zaposlenih Tajne službe, ali ukazuje da bi neki od njih mogli biti podvrgnuti „korektivnom savetovanju“ ili disciplinskim merama ukoliko se utvrdi da su prekršili politiku agencije. Očekuje se da će Kancelarija za integritet agencije detaljno pregledati nalaze.