U novoj strategiji Pentagona ističe se potreba američkog Ministarstva odbrane da uloži dodatna sredstva u nadogradnju senzora, komunikacija i svemirskih tehnologija na Arktiku kako bi efikasno odgovorilo na sve veću aktivnost Kine i Rusije u tom regionu. Zamenica ministra odbrane Ketlin Hiks naglasila je da je trenutak kritičan za Arktik, s obzirom na klimatske promene, povećanu aktivnost protivnika i degradaciju infrastrukture u SAD.
Strategija za Arktik naglašava potrebu za većim ulaganjem u visokotehnološke senzorske i radarske sisteme, vojnu opremu i stalno unapređenje svemirske baze Pitufik, koja se nalazi u severozapadnom delu Grenlanda pod američkom kontrolom. Takođe se oslanja na jačanje partnerstva sa Kanadom i NATO saveznicima u severnom regionu.
Lideri Ministarstva odbrane već godinama upozoravaju na potrebu intenziviranja aktivnosti SAD na Arktiku kako bi se efikasno suprotstavili Kini i Rusiji, s obzirom na sve pristupačniji hladni region usled klimatskih promena. Međutim, Arktik predstavlja niz izazova uključujući zahteve za dubokovodnim lukama, oružjem, dronovima i opremom otpornom na ekstremne klimatske uslove, kao i povećanom broju brodova koji mogu da se nose sa hladnim vodama i ledom.
SAD se suočavaju i sa izazovima degradirane infrastrukture odbrane i Stejt departmenta iz perioda Hladnog rata, koja je podložna vremenskim uslovima i eroziji na obalama. Vremenski uslovi, koji postaju sve nepredvidljiviji, ograničavaju vojnu obuku i utiču na opremu. Nedostatak adekvatne satelitske pokrivenosti zahteva širi spektar senzora za komunikaciju i vojnu obaveštajnu sliku.
„Postepeno, odeljenje pokazuje veće interesovanje“, izjavila je Iris Ferguson, zamenica pomoćnika ministra odbrane za Arktik. „Sada je vreme da detaljno razradimo implementaciju strategije.“
U izveštaju se ističe da se Arktik zagreva brže nego bilo koji drugi region na svetu i da postoji mogućnost da do 2030. doživi prvo „leto bez leda“. Otapanje leda otvara nove morske puteve, što olakšava pristup unosnim nalazištima nafte i gasa. Kina je podržala Rusiju u istraživanju energetskih resursa, dok je i sama povećala svoju aktivnost u regionu sa tri broda ledolomca koji vrše civilno-vojna istraživanja.
Rusija, sa najvećom arktičkom teritorijom i najrazvijenijim vojnim prisustvom, uključujući strateške nuklearne kapacitete poput balističkih raketa lansiranih sa podmornica, predstavlja značajnog aktera u regionu.
U planovima za budućnost, strategija ističe potrebu za unapređenjem senzora i razvojem novih svemirskih sistema za rano upozoravanje na rakete i bolje pokrivanje polarnih regiona. Nedovoljna ulaganja u senzore za rano otkrivanje i protivraketnu odbranu na Arktiku predstavljaju rizik za nacionalnu bezbednost SAD.
