BANGKOK – Kompanije iz najmanje 13 zemalja pomogle su Mjanmaru da izgradi svoje kapacitete za proizvodnju oružja koje se koristi za činjenje zločina nakon vojnog preuzimanja vlasti 2021, otkrili su nezavisni međunarodni stručnjaci, prenosi AP.
Izveštaj koji je u ponedeljak objavio Specijalni savetodavni savet za Mjanmar opisuje kako je zemlja pojačala proizvodnju oružja otkako je vojska preuzela vlast 1. februara 2021. godine, što je izazvalo masovni javni opozicioni pokret.
Preuzimanje vojske od izabranih civilnih lidera preokrenulo je skoro deceniju napretka ka demokratiji nakon 50 godina vojne vladavine. Nakon što su snage bezbednosti upotrebile smrtonosnu silu protiv mirnih demonstranata, protivnici vojne vladavine su se naoružali. Neki stručnjaci Ujedinjenih nacija okarakterisali su situaciju kao građanski rat.
Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima dokumentovalo je više od 2.700 poginulih civila u nasilju, uključujući 277 dece, dok je više od 13.000 ljudi privedeno. Veruje se da je pravi broj mnogo veći.
Kompanije u SAD, Evropi, Aziji i na Bliskom istoku podržavaju vojni lanac snabdevanja, navodi se u izveštaju, pozivajući te kompanije da osiguraju da ne olakšavaju kršenje ljudskih prava.
Rast domaće industrije oružja dolazi pošto su neke zemlje uvele embargo na oružje ili sankcije protiv pojedinaca i kompanija uključenih u trgovinu ili proizvodnju oružja.
U oktobru je američko ministarstvo finansija uvelo sankcije protiv Aung Moe Miint, biznismena bliskog vojsci za koga je rečeno da u njeno ime omogućava poslove sa oružjem. Njegov brat, Hlaing Moe Miint, i trgovačka kompanija koju su osnovali, Dinasti International Compani Ltd., takođe su bili na meti. Jedan od njegovih direktora, Mio Thitsar, takođe je određen za sankcije.
U novembru su SAD uvele sankcije dobavljačima aviona za vojsku, navodeći smrtonosne vazdušne napade na civile.
Mjanmar nema privatne proizvođače oružja, tako da takvim kompanijama upravljaju Ministarstvo odbrane i Direktorat za odbrambenu industriju, navodi se u izveštaju.
Lokalne fabrike i dalje mogu da koriste licenciranu tehnologiju i inostrane lance snabdevanja, tehničku podršku i drugu podršku, ponekad slanjem opreme u Singapur i Tajvan na nadogradnju i održavanje, navodi se u saopštenju.
U saopštenju, ekspert iz saveta Kris Sidoti pozvao je vlade da istraže i kada je opravdano pokrenu mere protiv kompanija koje omogućavaju vojsci Mjanmara da proizvodi oružje koje se koristi u „neselektivnim napadima na civile“.
„Strane kompanije koje profitiraju od patnje naroda Mjanmara moraju se smatrati odgovornim“, rekao je Sidoti, advokat za ljudska prava i član Misije UN za utvrđivanje činjenica o Mjanmaru od 2017. do 2019. godine.
U prošlogodišnjem izveštaju Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava navedene su neke od tih veza, navodeći kompanije u Rusiji, Kini, Ukrajini, Izraelu, Singapuru i na Filipinima.
Glavni faktor koji pokreće rast domaće industrije proizvodnje oružja je rizik da će uvoz oružja, vojnih aviona i drugog naoružanja biti prekinut embargom ili sankcijama. Vojska je sada samostalna u proizvodnji malokalibarskog i lakog naoružanja, kaže se u izveštaju.
Kapacitet za proizvodnju oružja Mjanmara uključuje širok spektar artikala, od jurišnih pušaka i mitraljeza do minobacača, protivtenkovskog i protivvazdušnog oružja, projektila i lansera projektila i artiljerije i sistema protivvazdušne odbrane, navodi se u saopštenju.
Nagazne mine i pomorske mine su među ostalim proizvodima koji se proizvode u Mjanmaru, navodi se u izveštaju, citirajući ljude koji su radili u industriji, kao i fotografije oružja prikazanog na odbrambenoj i bezbednosnoj izložbi u Bangkoku na kojoj su predstavljeni takvi proizvodi.
Fabrike oružja, poznate kao „KaPaSa“, skraćenica od lokalnog naziva za Direkciju za odbrambenu industriju, koriste komponente kao što su osigurači, optički nišani i detonirajuće kapice uvezene iz Indije i Kine. Oni takođe imaju kompjutersku numeričku kontrolu, ili CNC, mašine za glodanje, mlevenje i druge funkcije proizvedene u Austriji, Nemačkoj, Japanu, Tajvanu i Sjedinjenim Državama, navodi se u izveštaju.
Tačan broj takvih fabrika je nejasan, ali je analizom satelitskih snimaka i drugih informacija identifikovano na desetine takvih objekata.
Veliki deo tehnologije korišćene u industriji proizvodnje oružja prebačen je za civilnu upotrebu pre nego što je vojska preuzela kontrolu, zbacivši demokratski izabranu vladu Aung San Su Ći.
Ali potrebno je više istraživanja o složenoj mreži dobavljača, licenciranih tehnologija i drugih detalja o proizvodnji oružja, navodi se u izveštaju.
Mjanmar je pretrpeo decenijama oružani sukob između centralne vlade i etničkih manjina koje traže veću autonomiju, uglavnom u pograničnim regionima.
