Predsednik Izraela govorio je danas u nemačkom parlamentu o zločinima počinjenim tokom Trećeg rajha, istovremeno hvaleći bliske i prijateljske odnose koji su izgradjenu izmedju dve zemlje nakon kraja Holokausta, prenela je Beta.
Nemački nacisti i njihovi privrženici ubili su šest miliona evropskih Jevreja tokom Drugog svetskog rata.
„Nikada u ljudskoj istoriji nije postojala kampanja poput one koju su nacisti i njihovi saučesnici vodili da unište jevrejski narod“, rekao je izraelski predsednik Isak Hercog poslanicima u Bundestagu.
On je rekao i da nikada u istoriji država nije bila odgovorna, kao što je nacistička Nemačka bila odgovorna za gubitak „svakog privida čovečanstva, za brisanje svake milosti, za težnju za uništenjem celog sveta, sa takvom strašnom surovošću, čitavog naroda“.
Hercog je govorio i o svom ocu, bivšem izraelskom predsedniku Haimu Hercogu, koji je u aprilu 1945. bio medju oslobodiocima koncentracionog logora Bergen-Belzen u severnoj Nemačkoj, kao oficir britanskih snaga.
„Nikada neću zaboraviti kako mi je opisao strahote kojima je bio svedok. Smrad. Ljudski kosturi u prugastim pidžamama, gomile leševa, uništenje, pakao na zemlji“, rekao je izraelski predsednik nemačkim poslanicima.
Herzog je pohvalio bliske odnose dve zemlje i njihovu zajedničku posvećenost borbi protiv antisemitizma.
„Partnerstvo Izraela i Nemačke je steklo globalni ugled i moramo nastaviti da ga produbljujemo i negujemo u korist blistave budućnosti ne samo naših zemalja već i čitavog čovečanstva“, rekao je on u parlamentu.
Nakon njegovog govora, Hercog i Štajnmajer su, u pratnji svojih supruga, posetili berlinski Memorijal ubijenim Jevrejima gde su položili vence za žrtvama Holokausta.
Dvojica predsednika su danas popodne posetili i bivši koncentracioni logor Bergen-Belzen.
Nakon obilaska spomen-obeležja gde su sreli preživele i nemačke srednjoškolce, Štajnmajer je u govoru rekao da je „Nemcima trebalo mnogo vremena da shvate da su i oni sami tada oslobođeni, odnosno od svoje ubilačke ideologije i neljudske diktature“.
„Činjenicu da smo mi Nemci ponovo mogli da živimo u slobodi i demokratiji, barem na Zapadu, zaslužni su ne samo saveznički oslobodioci“, dodao je on.
Više od 52.000 uglavnom jevrejskih zatvorenika umrlo je u tom koncentracionom logoru, a više od 19.000 ratnih zarobljenika, uglavnom iz Sovjetskog Saveza, umrlo je u susednom logoru za ratne zarobljenike.
