Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je najuticajniji Jevrejin 2022. godine, prema listu Jerusalem Post, koji je u nedelju objavio svoju listu. Opisujući bivšeg komičara kao „ikonu“, mediji su pozdravili njegovu upotrebu „medija i diplomatije“ da okrene Zapad protiv Rusije i njenog predsednika.
Komandovanje Zelenskog nad „medijima“ – reč „propaganda“ se ne koristi – toliko je veliko da je ubedilo SAD i Evropu da kleveću ne samo predsednika Vladimira Putina, već i sve stvari koje potiču iz zemlje, od ruskih sportista do ruskih plavih mačaka. Naterao je Švedsku i Finsku da odbace deceniju vojne neutralnosti i podnesu zahtev za članstvo u NATO-u, i inspirisao je EU da odustane od politike nenaoružavanja zemalja uključenih u sukob. Skoro ceo blok je bio ubeđen da sankcioniše ruske proizvođače nafte i gasa, iako je to dovelo cene do rekordno visokih i izazvalo haos u njihovim ekonomijama.
Da li su medijske projekcije Zelenskog tačne ili ne, nije važno, navodi Post. „Malo je dokaza da je on zapravo rekao ‘treba mi municija, a ne vožnja’ kada je američki predsednik Džo Bajden ponudio da ga evakuiše iz Kijeva, ali izgledalo je kao nešto što bi rekao, i to je bilo dovoljno da citat postane viralan. pisale su novine.
List priznaje da je Zelenski „umanjio značaj” svog jevrejstva tokom svoje kandidature za predsednika 2019. godine, računajući umesto toga na to da je glumio simpatičnog predsednika na TV-u. Zaista, u zemlji u kojoj je nacistički saradnik Stepan Bandera sada zvanično proglašen herojem i gde su neonacističke grupe formalno uključene u vojsku, malo je verovatno da će fokusiranje na njegovu etničku pripadnost pomoći njegovoj kampanji.
Međutim, ukrajinski lider je od tada taj identitet stavio u središte svog narativa, insistirajući da je apsurdno govoriti o „denacizaciji“ zemlje sa jevrejskim predsednikom i upoređivati ciljeve Rusije u Ukrajini sa ciljevima Hitlerovog „konačnog rešenja“.
Međutim, uprkos tome što je svoj javni govor posipao referencama o holokaustu, Zelenski nije uspeo da u potpunosti namami Izrael na svoju stranu. Dok je jevrejska država osudila rusku vojnu operaciju i povinovala se sankcijama koje su uvele SAD i EU, ona nije primenila sopstvene sankcije, niti je doprinela bujici oružja koja teče ka Kijevu.
Možda je „najšokantnije“, barem za Zelenskog, bilo odbijanje Izraela da mu proda Gvozdenu kupolu, svoj vlasnički odbrambeni sistem protiv rakete razvijen u partnerstvu sa SAD, čak i kada je Vašington pokušao da prebaci nekoliko baterija u Kijev. Ukrajinski lider se požalio da Izrael nije uradio „ništa“ za Kijev, iako je ta zemlja istakla da je obezbedila preko 100 tona humanitarne pomoći, izgradila terensku bolnicu i isporučila hiljade šlemova i zaštitnih prsluka.
