Kako se sukob između Izraela i Hezbolaha intenzivira, libanski civili se suočavaju sa sve većim rizicima, posebno tokom noći kada izraelska vojska obično upozorava na predstojeće vazdušne napade. Mnogi Libanci, poput Moeina Šrejfa, budi se usred noći zbog upozorenja komšija, što ih primorava da brzo napuste svoje domove.
Šrejf, poznati libanski pevač, ispričao je kako je njegov komšija pozvao u tri ujutro kako bi ga upozorio na predstojeći napad na obližnju zgradu. Porodica je uspela da pobegne, ali se vratila da vidi samo ruševine gde su nekada stajali njihovi domovi. „Nisam imao vremena ni da se obučem“, rekao je on.
Sukobi između Izraela i Hezbolaha se dešavaju gotovo svakodnevno otkako je počeo rat u Gazi. Hezbolah je najavio da će ispaljivati rakete na Izrael dok se ne postigne prekid vatre u Gazi, dok Izrael pokušava da odgovori na te napade, terajući mnoge Izraelce da napuste svoje domove.
Od kraja prošlog meseca, kada je Izrael značajno pojačao vazdušne napade na Hezbolah, civilima u Libanu su počela dolaziti redovna upozorenja o evakuaciji. Tokom jednog dana, izraelska vojska je uputila 80.000 poziva, što je izazvalo paniku među stanovništvom. Prema podacima Ministarstva zdravlja Libana, taj dan je bio jedan od najsmrtonosnijih u poslednjim decenijama, sa više od 500 ubijenih.
Upozorenja koja su stizala, međutim, često su bila neadekvatna. Izrael je, na primer, izdao upozorenja da se evakuišu čak i cela sela, što je dodatno povećalo strah među stanovnicima. Mnogi se osećaju zbunjeno i besno zbog ovakvih mera, kao što je slučaj sa Salam, 42-godišnjom majkom dvoje dece, koja je napustila svoje selo Ain Ebel.
„Evakuacija mog sela me zbunjuje“, rekla je ona, dodajući da se njena deca plaše povratka kući. Iako su upozorenja u Libanu bila ograničena u poređenju sa onima u Gazi, u osnovi se ponavljaju slične poruke – i u jednom i u drugom slučaju, ciljevi su vojne jedinice skriveni među civilima.
Upozorenja su najčešće stizala preko društvenih mreža izraelske vojske i bila su praćena stvarnim napadima, što je izazvalo dodatne pretnje po civile. Libanska vlada procenjuje da je najmanje 1,2 miliona ljudi raseljeno zbog rata, a veliki deo teritorije sada je pod vojnim naređenjima za raseljavanje.
Istraživači za ljudska prava, uključujući Amnesty International, kritikovali su ovu praksu, sugerišući da takva upozorenja mogu stvoriti uslove za masovno raseljavanje. Ovaj problem dodatno je otežan nedostatkom dovoljno skloništa i zaštite za ljude koji ostaju.
Dok civilni život u Libanu postaje sve nesigurniji, mnogi se pitaju o budućnosti svojih zajednica i načinu na koji međunarodna zajednica reaguje na ovu krizu. „Međunarodna zajednica spava i ne preuzima inicijativu“, rekao je Ašraf Ramadan, čija je porodica pretrpela gubitke u nedavnim napadima.
