Zarobljavanje desetina izraelskih vojnika i civila — starijih žena, dece, čitavih porodica — od strane Hamasovih militanata uzburkalo je izraelske emocije više od bilo koje krize u nedavnom pamćenju zemlje i predstavljalo je nemoguću dilemu za izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i njegovu ekstremno desničarsku vladu, piše AP.
Zapljena islamističke militantne grupe 2006. jedinog mladog regruta, Gilada Šalita, godinama je gutala izraelsko društvo — nacionalna opsesija koja je navela Izrael da snažno bombarduje pojas Gaze i na kraju oslobodi preko 1.000 palestinskih zatvorenika, od kojih su mnogi osuđeni za smrtonosne napade. na Izraelce, u zamenu za Šalitovu slobodu.
Ovog puta, vladari Hamasa u Gazi oteli su desetine izraelskih civila i vojnika u sklopu višestrukog šokantnog napada u subotu. Palestinski islamski džihad, militantna grupa manja i drskija od Hamasa, saopštila je u nedelju da je samo zarobila 30 talaca.
Njihovo zatočeništvo podiže žar na Netanjahua i njegove jastrebove, krajnje desničarske saveznike, koji su već pod intenzivnim pritiskom da odgovore na ubistvo preko 700 Izraelaca u dosadašnjem napadu Hamasa. Netanjahuov zavet da će osloboditi punu snagu izraelske vojske na Hamas podstakao je strahove za bezbednost izraelskih civila raširenih na nepoznatim lokacijama širom gusto naseljenog pojasa Gaze.
„To će ograničiti pravce i oblasti u kojima ID može biti aktivan“, rekao je Majkl Milštajn, bivši šef palestinskog odeljenja izraelske vojne obaveštajne službe, o situaciji sa taocima. „To će učiniti stvari mnogo komplikovanijim.“
Lociranje izraelskih talaca u Gazi — nešto što izraelske obaveštajne agencije nisu uspele da urade u slučaju Šalita — predstavlja dodatne izazove. Iako je Gaza mala, podložna stalnom nadzoru iz vazduha i okružena izraelskim kopnenim i pomorskim snagama, teritorija na nešto više od sat vremena od Tel Aviva ostaje donekle neprozirna za izraelske obaveštajne agencije, kažu stručnjaci.
„Ne znamo gde su Izraelci skloni“, rekao je Jakov Amidror, bivši Netanjahuov savetnik za nacionalnu bezbednost. „Tako da bi vojska morala sve da bombarduje.
Hamas je već rekao da traži oslobađanje svih palestinskih zatvorenika u izraelskim zatvorima – oko 4.500 zatvorenika, prema izraelskoj grupi za ljudska prava B’Tselem – u zamenu za izraelske zarobljenike.
Sudbina zatvorenika za Palestince je možda jednako emotivna kao i za Izraelce. Procenjuje se da je oko 750.000 Palestinaca prošlo kroz izraelske zatvore otkako je Izrael zauzeo Zapadnu obalu u bliskoistočnom ratu 1967. godine, većina Palestinaca je ili provela neko vreme u izraelskom zatvoru ili poznaje nekoga ko jeste. Izrael ih vidi kao teroriste, ali Palestinci na zatvorenike gledaju kao na heroje. Samoupravna vlada Palestinske uprave, koja upravlja delovima okupirane Zapadne obale, posvećuje oko 8% svog budžeta za podršku njima i njihovim porodicama.
„Oslobađanje svakog zatvorenika predstavljalo bi veliku stvar za Hamas“, rekao je Kalil Šikaki, direktor Palestinskog centra za istraživanje politike i istraživanja. „To bi učvrstilo Hamasovu poziciju na palestinskoj ulici i dodatno umanjilo snagu i legitimitet“ palestinskih vlasti.
Ali Netanjahuova vlada – sa svojim moćnim verskim ministrima krajnje desnice, uključujući naseljenike sa Zapadne obale – žestoko se protivila svim gestovima za koje smatraju da su kapitulirali Palestincima. Nema „apsolutno nikakve šanse“ da bi sadašnja vlada pristala na oslobađanje palestinskih zatvorenika, rekao je Gail Talšir, politikolog sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.
„Radikali i ekstremisti u ovoj vladi žele da sravne Gazu“, rekla je ona. Netanjahu je u subotu odbacio ponudu Jaira Lapida, šefa opozicije, da formira hitnu vladu nacionalnog jedinstva.
To je bio jasan znak da Netanjahu „nije odustao od svoje ekstremističke nacionalističke vlade“, rekla je ona.
Da bi pobedio na prošlogodišnjim izborima dok mu je suđeno za korupciju, Netanjahu se oslanjao na rastuću popularnost svojih krajnje desničarskih saveznika koji su se uhvatili za uočene pretnje jevrejskom identitetu Izraela.
Moćni izraelski ministar finansija, vođa naseljenika Bezalel Smotrič, zahtevao je na sastanku vlade kasno u subotu da izraelska vojska „brutalno udari Hamas i da ne uzima u obzir pitanje zarobljenika“.
„U ratu kao iu ratu, morate biti brutalni“, citiran je on rekao. „Moramo da zadamo udarac kakav nije viđen 50 godina i da srušimo Gazu.
Ali rizik da izraelski civili postanu žrtve nemilosrdnog izraelskog bombardovanja ili da godinama čame u zarobljeništvu Hamasa dok Izrael bude uvučen u otvorenu kampanju takođe može biti politički poguban za Netanjahua.
„Ovo je ozbiljna dilema“, rekao je veteran izraelski politički komentator Ehud Jaari. „Strah je da će, ako i kada počne kopnena operacija, Hamas zapretiti da će pogubiti taoce svaki sat, svaka dva sata, i to će postati zaista žestoka debata.
Burna istorija Izraela je otkrila ekstremnu osetljivost javnog mnjenja kada su u pitanju taoci — i stoga kakva moćna otmica oružja može biti u zemlji u kojoj se 18-godišnjaci regrutuju na vojnu službu, a vojska se ponosi time što nikada ne napušta svoju sopstveni.
„Ako dozvolimo da naš narod bude ovako zauzet, nemamo zemlju, vladu i vojsku“, rekao je 58-godišnji Tali Levi u južnom gradu Ašdodu u blizini granice sa Gazom, kome je nekoliko prijatelja nestalo.
Porodice Izraelaca nestalih nakon subotnjeg napada Hamasa održale su konferenciju za novinare u nedelju uveče koja je emitovana uživo u udarnom terminu. Potreseni rođaci, neki od njih suzdržavajući suze ili uplakani, pozvali su vladu da vrati zarobljenike kući.
U prošlosti, nesposobnost izraelskog društva da izdrži svoje građane u zatočeništvu izazvala je masovne kampanje pritiska javnosti koje su navele prošle vlade da pristanu na nesrazmernu razmenu. To je uključivalo dogovor sa Šalitom iz 2011. i izraelsko oslobađanje 1.150 zatvorenika Palestinaca u zamenu za tri izraelska zatvorenika 1985. godine.
Dok su vojni analitičari ostali podeljeni oko toga kako će Netanjahu pronaći izlaz iz svoje političke dileme, odgovor je bio bolno očigledan Izraelcima čiji su najmiliji uzeti kao taoci.
„Želim da učine sve što je moguće, da ostave svoju politiku i celu situaciju po strani“, rekla je Adva Adar, čija je 85-godišnja majka Jafa snimljena na video snimku kako prebačena preko granice u Gazu na kolicima za golf natrpana sa naoružanim ljudima. Glas joj je pukao kada je počela da plače.
„Nije joj ostalo mnogo vremena bez lekova i mnogo pati“, rekla je.
