Desetomesečna koaliciona vlada izraelskog premijera Naftalija Beneta suočava se sa najtežim izazovom do sada pod kombinovanim pritiscima talasa napada i šokantnog gubitka svoje parlamentarne većine.
Četrnaest ljudi je ubijeno u nizu palestinskih napada unutar izraelskih gradova, najnovijeg u Tel Avivu 7. aprila, dan nakon što je ključni poslanik iz Benetove partije prebegao u opoziciju, izbrisavši tanku vladinu većinu od jednog mandata. Tokom vikenda, tenzije su se rasplamsale nakon što su se Palestinci i izraelska policija sukobili oko jerusalimske džamije al-Aksa, treće najsvetije lokacije islama.
Nasilje i politička kriza nemaju nikakve veze, ali oboje naglašavaju izazove sa kojima se suočava krhka izraelska koalicija dok se bori da održi zajedno, sa realnom perspektivom, prema analitičarima, vanrednih izbora u bliskoj budućnosti.
Vlada predvođena Benetom smenila je dugogodišnjeg premijera Benjamina Netanjahua prošlog juna nakon četiri uzastopna i uglavnom neubedljiva izbora između 2019. i 2021.
Koalicija se sastoji od osam frakcija koje obuhvataju desničarske verske nacionaliste, promirovne levičare, centriste i, po prvi put u istoriji Izraela, nezavisnu arapsko-izraelsku islamističku stranku.
Idit Silman, koalicioni bič iz Benetove desničarske frakcije Jamina, ovog meseca je napustila vladu, izjavivši da „više ne može da pomaže vladinim akcijama“ i „šteti na “. . . Jevrejski karakter Izraela“. Kao izgovor je navela nedavnu versku polemiku oko odluke suda kojom se pusti beskvasni hleb u bolnice tokom predstojećeg praznika Pashe.
U nizu intervjua ranije ovog meseca, Benet je okrivio Netanjahua i druge nacionalističke političare i aktiviste za „nehuman” pritisak na Silman i njenu porodicu, što ju je na kraju dovelo do raskida sa strankom.
„[Netanjahuovi] opunomoćenici su je jednostavno okruživali megafonom devet meseci, psovali bi je pred njenom decom, [nazivali je] ’lopovom, izdajnikom‘ [i] oštrijim rečima . . . ti ljudi su slali ljude nastavnicima njene dece da [ih nateraju da] govore protiv dece u školi“, tvrdi Benet.
Netanjahu je pozvao više desničarskih poslanika da slede Silmanovo vođstvo i da se „vrate kući“, a da vlada koju predvodi Benet „ide kući . . . jer si slab – slab na Iran, slab na teror.“
Uz Benetove nevolje, Izrael se bori sa najozbiljnijom eskalacijom napada već oko šest godina. Pucnjava u Tel Avivu bila je četvrti napad u tri nedelje.
Prema izraelskim bezbednosnim zvaničnicima, eskalaciju uglavnom preduzimaju „vukovi samotnjaci“ ili male ćelije koje nemaju formalnu pripadnost uspostavljenim militantnim grupama. Prva tri napadača bili su izraelski Palestinci sa prethodnim ideološkim vezama sa Islamskom državom, dok su poslednja dvojica, uključujući počinioca napada u Tel Avivu, bili Palestinci sa severne okupirane Zapadne obale sa samo najslabijom organizacionom pripadnošću. Svi su ubijeni na licu mesta ili naknadno od strane snaga bezbednosti ili naoružanih civila.
„Ne vidimo direktnu vezu između napada u poslednjih nekoliko nedelja, što znači da nema nikoga ko bi vodio ove napade . . . to su različite vrste terorističkih aktivnosti koje se dešavaju“, rekao je visoki izraelski vojni zvaničnik.
Benet je obećao da će krenuti u ofanzivu, preplavivši gradske ulice policajcima, udvostručivši broj bataljona izraelske vojske na Zapadnoj obali i pokrenuvši niz operacija hapšenja prvenstveno u gradu Dženin na Zapadnoj obali i njegovom susednom izbegličkom kampu . Izraelski zvaničnici tvrde da su osujetili još desetak napada.
Najmanje 16 Palestinaca ubijeno je u sukobima izraelskih snaga širom Zapadne obale koji su usledili tokom protekle dve nedelje, saopštili su palestinski zdravstveni zvaničnici i Btselem, izraelska grupa za ljudska prava.
Istovremeno, izraelski zvaničnici su naglasili da dozvoljavaju da se ekonomski, civilni i verski život nastavi kao i obično u većem delu Zapadne obale i Jerusalima — posebno usred muslimanskog svetog meseca Ramazana, koji je istorijski period pojačanih tenzija .
Ipak, u petak, uoči jevrejskog praznika Pashe, izbili su sukobi između palestinskih vernika i izraelskih snaga bezbednosti u jerusalimskoj džamiji al-Aksa. Prijavljeno je da je najmanje 150 Palestinaca povređeno, a više od 300 privedeno.
Zvaničnici Palestinskih vlasti osudili su ono što su nazvali „brutalnim napadom“ Izraela, dok je militantna grupa Hamas upozorila da će „Izrael snositi odgovornost za ishod“. Slični sukobi na tom mestu prošle godine tokom Ramazana ubrzali su 11-dnevni sukob između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze. Arapsko-izraelska partija Raam, ključni koalicioni saveznik Benetove vlade, takođe je osudila akcije izraelske policije.
Jair Lapid, izraelski ministar spoljnih poslova, rekao je da podržava snage bezbednosti i osudio „neprihvatljive nemire“, dodajući da je „Izrael posvećen slobodi vere za ljude svih vera u Jerusalimu“.
Kamen temeljac verskih i političkih tenzija, kompleks džamije al-Aksa se u jevrejskoj tradiciji naziva Brdo hrama, mesto biblijskog jevrejskog hrama. Sukobi manjih razmera nastavljeni su u nedelju ujutro, a izraelske bezbednosne snage su očistile kompleks od palestinskih demonstranata dok su desetine izraelskih ultranacionalista posetile teren.
Neizvesna bezbednosna situacija dovela je do političke krize, kažu analitičari, čineći Benetovu poziciju, kao i poziciju njegove vlade, još slabijom.
„Teroristički napadi povećavaju nacionalistički žar, što zauzvrat povećava pritisak na [vladu] sa desnice, a to stvara unutrašnje tenzije između desničarskih i levičarskih delova koalicije“, rekao je Tal Šalev, viši politički dopisnik Valla Nevs-a.
„Benet pokušava da projektuje ‘poslovanje kao i obično’, ali preovlađujuće osećanje u skoro svakoj areni je da gubi kontrolu. Definitivno je izgubio kontrolu nad sopstvenom strankom“, dodao je Šalev. Nakon Silmanove odluke da podnese ostavku, najmanje dva Iamina backbenchera postavila su svoje ultimatume premijeru u pokušaju da pomeri vladinu politiku udesno.
Gubitak parlamentarne većine sam po sebi neće srušiti vladu, ističu analitičari. Opozicija predvođena Netanjahuom takođe još uvek nema većinu i čeka dalje moguće prebege, a svaki potez za raspuštanje parlamenta i pokretanje novih izbora moraće da sačeka povratak parlamenta sa praznične pauze sledećeg meseca.
Benetova vlada, koju je on u prošlosti nazivao „političkom nesrećom“, možda bi mogla da šepa, iako su njeni dugoročni izgledi sada ozbiljno pod znakom pitanja. „Čak i optimisti govore u terminima od nekoliko nedelja do nekoliko meseci“, rekao je Šalev.
