U Jerusalimu, prodavnice suvenira zatvorene su skoro u potpunosti. Na buvljoj pijaci u Haifi, trgovci se suočavaju sa praznim ulicama. Avio-kompanije otkazuju letove, preduzeća propadaju, a luksuzni hoteli ostaju poluprazni.
Nakon gotovo 11 meseci od početka sukoba sa Hamasom, izraelska ekonomija se suočava sa izazovima dok vođstvo zemlje nastavlja ofanzivu u Gazi koja ne pokazuje znake završetka, već preti da eskalira u širi sukob.
Premijer Benjamin Netanjahu pokušava da umiri zabrinutost, tvrdeći da je ekonomska šteta privremena. Međutim, dugotrajni rat između Izraela i Hamasa označen je kao najkrvaviji i najrazorniji, što je nanosilo štetu hiljadama malih preduzeća i dovelo u pitanje međunarodno poverenje u ekonomiju koja je nekada bila prepoznata kao preduzetnički motor. Ekonomisti ističu da bi prekid vatre bio najbolji korak u zaustavljanju dalje štete.
Rat je imao katastrofalne posledice po već ranjivu ekonomiju Gaze, raselivši 90% stanovništva i ostavivši većinu radne snage bez posla. Sve banke na teritoriji su zatvorene, dok je prema palestinskim zdravstvenim vlastima pod Hamasovom upravom, u borbama stradalo više od 40.000 ljudi, bez razlikovanja između civila i boraca.
Borbe u Gazi i redovni napadi Hezbolaha u Libanu primorali su desetine hiljada ljudi na bekstvo iz svojih domova duž severnih i južnih granica Izraela, pritom nanoseći značajnu štetu.
Izraelska ekonomija se oporavljala od prethodnih izazova, uključujući kratkotrajne sukobe sa Hamasom. Međutim, ovaj dugotrajni konflikt predstavlja veći teret, uključujući troškove rekonstrukcije, nadoknade porodicama žrtava, rezervistima i visoke vojne izdatke.
Napetosti između zaraćenih strana i pretnje dalje eskalacije sa Iranom i Hezbolahom negativno su uticale na turizam. Iako turizam nije ključni pokretač ekonomije, šteta je naneta hiljadama radnika i malim preduzećima.
Nedostatak vizije oko završetka rata stvara dodatnu neizvesnost, kako za lokalno stanovništvo tako i za ekonomiju. Oporavak se čini nedostižnim bez okončanja sukoba.
