Izrael je pozvao ruskog ambasadora, nakon što je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov sugerisao da je Adolf Hitler možda imao nešto jevrejske krvi, a da su „najvatreniji“ antisemiti sami Jevreji.
„Izjave ministra spoljnih poslova Lavrova su i neoprostiva i nečuvena izjava, kao i užasna istorijska greška“, napisao je u ponedeljak na Tviteru izraelski ministar spoljnih poslova Jair Lapid.
„Jevreji se nisu ubijali u Holokaustu. Najniži nivo rasizma prema Jevrejima je optuživanje samih Jevreja za antisemitizam.”
Lapid je rekao da Izrael očekuje izvinjenje i da je ruski ambasador pozvan „na težak razgovor“.
I drugi izraelski zvaničnici izrazili su ogorčenje zbog komentara Lavrova, uključujući premijera Naftali Benetta, koji je optužio ruskog visokog diplomatu da koristi Holokaust „kao političko oruđe“. Muzej holokausta Jad Vašem u Jerusalimu takođe je osudio Lavrovljeve reči kao lažne i opasne. Moskva nije komentarisala ovo pitanje.
Obraćajući se u nedelju italijanskoj medijskoj kompaniji Mediaset, Lavrov je potvrdio da je jedan od ciljeva ruske vojne kampanje u Ukrajini „denacifikacija“ zemlje. Novinar je napomenuo da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski Jevrej.
Lavrov je odgovorio: „Mogao bih da grešim, ali i Hitler je imao jevrejske krvi u sebi. Ovo ne znači apsolutno ništa. Mudri Jevreji kažu da su najvatreniji antisemiti obično Jevreji. Svaka porodica ima crnu ovcu, kako mi volimo da kažemo.
Ranije u intervjuu, ministar je ukazao na ukrajinski bataljon Azov, u čijim borcima su ljudi otvorenog nacionalističkog i nacističkog pogleda. On je rekao da zarobljeni borci iz Azova i drugih jedinica imaju nacističke simbole na uniformama i imaju tetovaže svastike. Oni „otvoreno čitaju i promovišu „Majn kampf““, dodao je Lavrov, misleći na Hitlerovu knjigu.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je ambasadora Izraela prošlog meseca zbog Lapidovih „antiruskih” komentara u vezi sa akcijama Moskve u Ukrajini.
Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
