Izrael je u nedelju ovlastio nacionalnu gardu koju je tražio šef bezbednosti krajnje desnice Itamar Ben-Gvir da se usredsredi na arapske nemire, ali je odbio da mu da direktnu komandu nakon što su politički rivali izrazili zabrinutost da bi te snage mogle postati sektaška „milicija“, piše Rojters.
Prethodna vlada počela je da uspostavlja pomoćne policijske snage za borbu protiv unutrašnjeg nasilja nakon propalestinskih protesta u mešovitim jevrejsko-arapskim oblastima tokom rata u Gazi u maju 2021. Ta vlada je pala pre nego što je nova snaga finalizovana.
Ben-Gvir, tvrdolinijaški jevrejski naseljenik na okupiranoj Zapadnoj obali sa ranijim osudama za podršku terorizmu i huškanje protiv Arapa – koji čine 21% stanovništva Izraela – porastao je u politici delom zbog nemira 2021.
Pošto je odustao od nekih svojih stavova, pridružio se koaliciji premijera Benjamina Netanjahua sa proširenim portfeljem zakona i reda za koji je obećao da će uključivati pojačanu nacionalnu gardu za upotrebu uglavnom u arapskim zajednicama pogođenim kriminalom i nemirima.
„Ona će se baviti isključivo ovim. Policija se ne bavi isključivo ovim. Zauzeta je hiljadu i jednom stvari“, rekao je on za Vojni radio.
Inicijativa je ubrzano pokrenuta prošle nedelje, kada je Netanjahu pristao da dovede Ben-Gvirovu nacionalnu gardu na odobrenje kabineta nakon što je ministar bezbednosti podržao njegovu pauzu u predlogu o reviziji pravosuđa koji je izazvao ulične proteste širom zemlje.
Ali pošto je u nedelju glasao za, kabinet je u saopštenju naveo da je pitanje kome će biti potčinjena nacionalna garda ostalo otvoreno. Imenovao je višeagencijski panel koji će u roku od 90 dana dostaviti preporuke o ovom i drugim pitanjima.
Čini se da je to bio odgovor na kritiku državnog tužioca Galija Baharav-Miare da je odluka kabineta doneta bez prethodnog utvrđivanja parametara nacionalne garde.
Šef izraelske policije, generalni inspektor Jakov Šabtaj, izrazio je zabrinutost da bi nacionalna garda, ako nije pod kontrolom svojih snaga, „mogla da se pokaže najskupljom, pa čak i da naškodi bezbednosti građana“, navodi sajt Inet.
Opozicioni lider Jair Lapid je prošle nedelje prezreo predloženu Nacionalnu gardu kao „privatnu miliciju za opasnog Tik-Tok klovna“ – što se odnosi na Ben-Gvirovu kolebljivost na društvenim medijima.
„Zašto Državi Izrael – koja ima vojsku, policiju, vojnu obaveštajnu službu, Šin Bet, Mosad, Savet za nacionalnu bezbednost, zatvorsku službu, policiju za nerede, SVAT tim – treba još jedna nacionalna garda? tvitovao je arapski poslanik Ajman Odeh.
Ben-Gvir je rekao da želi kontrolu nad nacionalnom gardom jer su je, po njegovom mišljenju, zanemarili šefovi policije. Ali on je za Armijski radio rekao da je spreman da razmotri mogućnost da im dozvoli da ostanu na čelu „ako su ozbiljni i zaista to žele“.
Nacionalnoj gardi će biti potrebni meseci da se pokrene, rekao je on, sa početnim prijemom od 1.850 pripadnika koji bi mogli da uključuju delegirane ili rezerviste policajce i dobrovoljce, iz arapskog i jevrejskog sektora.
