Izgledi za veliki rat između Izraela i libanske milicije Hezbolah užasavaju ljude sa obe strane granice, ali neki to vide kao neizbežne posledice izraelskog rata protiv Hamasa u Gazi.
Takav rat bi mogao biti najrazorniji koji je bilo koja strana ikada iskusila.
Izrael i Hezbolah imaju pouke iz svog poslednjeg rata, 2006. godine, jednomesečnog sukoba koji se završio nerešenim rezultatom. Takođe su imali četiri meseca da se pripreme za novi rat, čak i dok SAD pokušavaju da spreče širenje sukoba.
Evo pogleda na spremnost svake strane, kako bi se rat mogao razviti i šta se radi da se on spreči.
Rat 2006. godine, šest godina nakon što su se izraelske snage povukle sa južnog Libana, izbio je nakon što je Hezbolah zarobio dva izraelska vojnika i ubio još nekoliko u prekograničnom napadu.
Izrael je pokrenuo potpunu vazdušnu i kopnenu ofanzivu i uveo blokadu koja je imala za cilj da oslobodi taoce i uništi vojne kapacitete Hezbolaha – misija koja je na kraju propala.
Izraelsko bombardovanje sravnilo je velike delove južnog Libana i južnih predgrađa Bejruta. Hezbolah je ispalio hiljade nevođenih raketa na zajednice na severu Izraela.
U sukobu je poginulo oko 1.200 Libanaca, uglavnom civila, i 160 Izraelaca, uglavnom vojnika.
Rezolucija UN kojom je okončan rat zahtevala je povlačenje izraelskih snaga iz Libana i demilitarizovane zone na libanskoj strani granice.
Uprkos raspoređivanju mirovnih snaga UN, Hezbolah nastavlja da deluje u pograničnom području, dok Liban kaže da Izrael redovno narušava svoj vazdušni prostor i nastavlja da zauzima džepove libanske zemlje.
Rat Izraela i Hezbolaha „bio bi potpuna katastrofa“, upozorio je prošlog meseca generalni sekretar UN Antonio Gutereš, usred naleta šatl diplomatije SAD i Evrope.
Činilo se da je Hezbolah koji podržava Iran zatečen Hamasovim napadom 7. oktobra na Izrael, regionalnog saveznika. Od tada, Hezbolah i Izrael razmenjuju svakodnevne prekogranične udare, postepeno eskalirajući. Izrael je takođe izvršio ciljana ubistva Hezbolaha i Hamasa u Libanu.
Više od 200 ljudi, uglavnom boraca Hezbolaha, ali i više od 20 civila, ubijeno je na strani Libana, a 18 na strani Izraela.
Desetine hiljada je raseljeno na obe strane. Nema neposrednih izgleda za njihov povratak.
Izraelski politički i vojni lideri upozorili su Hezbolah da je rat sve verovatniji ukoliko se militanti ne povuku sa granice.
Lider Hezbolaha Hasan Nasralah nije pretio da će pokrenuti rat, ali je upozorio na borbu „bez ograničenja“ ako Izrael to učini. Hezbolah kaže da neće pristati na prekid vatre na granici Izraela i Libana pre nego što ga bude u Gazi i odbio je predlog SAD da pomeri svoje snage nekoliko kilometara (milja) od granice, prema libanskim zvaničnicima.
Uprkos retorici, čini se da nijedna strana ne želi rat, rekao je Andrea Teneti, portparol mirovne misije UN u južnom Libanu. Međutim, „pogrešna procena bi potencijalno mogla da izazove širi sukob koji bi bilo veoma teško kontrolisati“, rekao je on.
I Hezbolah i izraelska vojska su proširili kapacitete od 2006. godine – ali obe zemlje su takođe krhkije.
U Libanu, četiri godine ekonomske krize osakatile su javne institucije, uključujući vojsku i električnu mrežu, i narušile zdravstveni sistem. Zemlja je domaćin više od milion sirijskih izbeglica.
Liban je krajem oktobra usvojio plan za vanredne situacije za ratni scenario. Predviđeno je prisilno raseljavanje 1 miliona Libanaca za 45 dana.
Oko 87.000 Libanaca je raseljeno iz pograničnog područja. Dok se vlada oslanja na međunarodne organizacije da finansiraju odgovor, mnoge grupe koje rade u Libanu ne mogu da održavaju postojeće programe.
Agencija UN za izbeglice obezbedila je zalihe kolektivnih skloništa i dala hitan novac za oko 400 porodica u južnom Libanu, rekla je portparolka Lisa Abu Kaled. Agencija nema sredstva da podrži veliki broj raseljenih u slučaju rata, rekla je ona.
Grupa pomoći Lekari bez granica saopštila je da je spremila oko 10 tona medicinskog materijala i rezervnog goriva za bolničke generatore u oblastima koje će najverovatnije biti pogođene širenjem sukoba, u očekivanju blokade.
Izrael oseća ekonomski i društveni pritisak zbog rata u Gazi, za koji se očekuje da će koštati više od 50 milijardi dolara, ili oko 10 odsto nacionalne ekonomske aktivnosti do kraja 2024. godine, navodi Banka Izraela. Troškovi bi naglo porasli ako dođe do rata sa Libanom.
„Niko ne želi ovaj rat, niti ga želi nikome“, rekao je Tal Beeri iz Alma istraživačkog i obrazovnog centra, istraživačkog centra koji se fokusira na bezbednost severnog Izraela. Ali on je rekao da veruje da je oružani sukob između Izraela i Hezbolaha neizbežan, tvrdeći da diplomatska rešenja izgledaju malo verovatna i da bi samo dozvolila da se Hezbolahove strateške pretnje povećaju.
Izrael je evakuisao 60.000 stanovnika iz gradova najbližih granici, gde nema vremena za upozorenje za lansiranje raketa zbog blizine Hezbolahovih odreda.
U ratu ne bi imalo smisla dodatne evakuacije jer rakete i projektili milicije mogu da stignu do celog Izraela.
Posle napada 7. oktobra, rat u Gazi je imao široku domaću podršku, čak i ako sada postoji sve veća debata o njegovom pravcu. Otprilike polovina Izraelaca podržala bi rat sa Hezbolahom kao poslednje sredstvo za obnavljanje bezbednosti granica, prema nedavnoj anketi istraživačkog centra Izraelski demokratski institut.
U Libanu su neki kritikovali Hezbolah jer je zemlju izložio još jednom potencijalno razornom ratu. Drugi podržavaju ograničeni ulazak grupe u sukob i veruju da će Hezbolahov arsenal odvratiti Izrael od eskalacije.
Rat punog obima bi se verovatno proširio na više frontova, eskalirajući učešće iranskih zastupnika u Siriji, Iraku i Jemenu — a možda čak i uvukao sam Iran.
To bi takođe moglo da uvuče SAD, najbližeg saveznika Izraela, dublje u sukob. SAD su već poslale dodatne ratne brodove u region.
Hezbolah ima 150.000 do 200.000 raketa i projektila različitog dometa, rekla je Orna Mizrahi iz izraelskog trusta mozgova Instituta za studije nacionalne bezbednosti. Ovaj arsenal je najmanje pet puta veći od Hamasovog i daleko precizniji, rekla je ona.
Navođeni projektili milicije mogli bi da stignu do vode, struje ili komunikacionih objekata i gusto naseljenih stambenih područja.
U Libanu bi vazdušni napadi verovatno izazvali haos na infrastrukturi i potencijalno ubili hiljade. Netanjahu je zapretio da će „pretvoriti Bejrut u Gazu“, gde je izraelski vazdušni i kopneni upad izazvao široka razaranja i ubio više od 26.000 ljudi, saopštilo je Ministarstvo zdravlja Gaze koje kontroliše Hamas.
Izrael je daleko zaštićeniji, sa nekoliko sistema protivvazdušne odbrane, uključujući Gvozdenu kupolu, koja presreće rakete sa otprilike 90% uspešnosti. Ali može biti preplavljeno ako se ispali masovna baraža raketa.
Oko 40% stanovništva Izraela živi u novijim kućama sa privatnim sefovima opremljenim zaštitom od eksplozije kako bi izdržao raketne napade. Izrael takođe ima mrežu skloništa za bombe, ali vladin izveštaj iz 2020. kaže da jedna trećina Izraelaca nema lak pristup njima.
Liban nema takvu mrežu, a skloništa bi bila od male koristi protiv masivnih bombi koje je Izrael bacio u Gazu.
Hezbolah ima ograničenu protivvazdušnu odbranu, dok su protivvazdušne odbrane libanske vojske zastarele i nedovoljne zbog manjka budžeta, rekla je Dina Arakji iz britanske konsultantske firme za rizike Control Risks.
Libanska vojska je ostala po strani u protekla četiri meseca. Godine 2006. ušla je u borbe u ograničenom kapacitetu, ali je nejasno kako će reagovati u slučaju novog rata između Izraela i Hezbolaha.
