Vežbe pokrivaju potencijalnu iransku odmazdu za granatiranje njenih nuklearnih objekata.
Po prvi put, glavne vežbe izraelskih vazduhoplovnih snaga (IAF) „Vatrena kola“ uključiće vežbe za „napad širokih razmera u Iranu“, izvestio je u utorak Tajms of Izrael, pozivajući se na izvore.
Vežbe iznad Sredozemnog mora počeće 29. maja tokom četvrte i poslednje nedelje jednomesečnih vežbi.
„U svetlu rastuće neizvesnosti u vezi sa povratkom Irana na nuklearni sporazum iz 2015. godine, usred dugotrajnih pregovora sa Sjedinjenim Državama, Izraelske odbrambene snage su u protekloj godini pojačale svoje napore da pripreme kredibilnu vojnu pretnju nuklearnim objektima Teherana. “, navodi list.
Prema pisanju lista, potencijalni napad Izraela na Iran predstavlja nekoliko izazova za IAF: mora da pronađe načine da granatira iranska nuklearna postrojenja koja se nalaze duboko pod zemljom, da nekako zaobiđe „sve sofisticiraniju” iransku protivvazdušnu odbranu i da se pripremi za odmazdu Irana i njegovih saveznika.
„Očekuje se i da će se predstojeća vežba fokusirati na pripremu i reagovanje na takvu odmazdu“, navodi se u izveštaju.
Gotovo sve jedinice Izraelskih odbrambenih snaga učestvuju u vežbama „Vatrena kola“. Kako je izraelski kanal 13 izvestio u utorak, tokom simulacije iranskog napada, američki tankeri će vežbati dopunjavanje goriva izraelskim borbenim avionima u vazduhu.
Ranije tog dana, izraelski ministar odbrane Beni Gantc izjavio je da Iran „stoji samo nekoliko nedelja od akumulacije fisionog materijala koji će biti dovoljan za prvu bombu“. On je naglasio da Iran nastavlja da „akumulira nepovratno znanje i iskustvo“ u svim aspektima u vezi sa naprednim centrifugama i da cena „rešenja sa iranskim izazovom na globalnom ili regionalnom nivou“ stalno raste.
Iran je insistirao da je njegov nuklearni program isključivo u miroljubive svrhe.
Iranski predsednik Ebrahim Raisi ranije je upozorio Izrael da će vojska njegove zemlje napasti „centar cionističkog režima“ ako Tel Aviv napravi „najmanji pokret“ protiv Irana.
U međuvremenu, pregovori u cilju obnavljanja Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA) iz 2015. godine, poznatog kao iranski nuklearni sporazum, zaustavljeni su. Sporazum koji su potpisali Iran i SAD, Velika Britanija, Rusija, Francuska, Nemačka, Kina i EU, predlaže ukidanje sankcija Iranu u zamenu za zaustavljanje njegovog nuklearnog programa. Bivši američki predsednik Donald Tramp jednostrano se povukao iz sporazuma 2018. godine, tvrdeći da Iran krši svoje obaveze.
Posle godinu dana pregovora u Beču, u februaru se činilo da je dogovor blizu. Međutim, Iran je od Vašingtona zahtevao garancije da se nijedan budući predsednik SAD neće povući iz novog sporazuma i tražio je od SAD da uklone iranski Korpus garde islamske revolucije sa svoje liste terorističkih organizacija. SAD nisu odgovorile na ove zahteve.
„Ako SAD daju svoj odgovor na neka od predloženih rešenja, možemo biti u poziciji da se sve strane vrate u Beč“, rekao je u ponedeljak portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Said Hatibzadeh.
