Izraelski ministar odbrane Beni Gantz sugerisao je da bi njegova zemlja mogla da pokrene napad na iranski nuklearni program, nazvavši to „globalnim problemom“ na konferenciji u utorak. Takođe je kritikovao nuklearni sporazum iz 2015. – koji su SAD napustile 2018. – i mogućnost njegovog oživljavanja, iako se čini da pregovori u tom smislu ne vode nikuda.
„Iran je globalni problem. To nije samo privatni problem Izraela“, rekao je Gantz u Jerusalimu, tokom konferencije čiji je domaćin bio izraelski Kanal 13.
„Mi smo u stanju da ozbiljno naškodimo i odložimo nuklearni [program]“, dodao je on, upitan da li je Izrael sposoban da odloži napredak Irana ka stvaranju atomskog oružja ili da ga potpuno zaustavi.
Bivši šef izraelske vojske, koji je vraćen u prelaznu vladu u junu, insistirao je da je nuklearni sporazum o kojem je pregovarano 2015. godine bio „loš sporazum” koji bi samo privremeno odložio atomske ambicije Teherana. Ukidanje sankcija bi omogućilo Iranu da razvije svoju ekonomiju i na kraju legitimisalo povratak nuklearnom programu kasnije, tvrdi Gantz.
Ministar odbrane je takođe bio skeptičan oko toga da li bi američki predsednik Džo Bajden mogao da oživi Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA), iz kojeg je njegov prethodnik Donald Tramp jednostrano izašao 2018.
„U ovom trenutku ne vidim nikakve velike naznake za to“, rekao je on, priznajući da to ostaje mogućnost.
Iran je odgovorio na Trampov potez pojačavanjem svojih nuklearnih istraživanja. SAD sada zahtevaju povratak na ograničenja predviđena JCPOA, dok Teheran insistira da Vašington prvo mora da ukine sankcije koje je ponovo uveo. JCPOA su takođe potpisale Rusija, Kina, Francuska, Nemačka i Velika Britanija.
Iako Gantz veruje da izraelska vojska ima sposobnost da udari iranske reaktore, bivši premijer Ehud Barak nije toliko samouveren. U članku za magazin Tajm u ponedeljak, Barak je priznao da je Izrael uništio iračka i sirijska nuklearna istraživanja 1981. i 2007. godine, ali da je Iran bio drugačiji.
„I Izrael i (sigurno) SAD mogu da operišu nad nebom Irana protiv ove ili one lokacije ili instalacije i unište je. Ali kada Iran postane de facto nuklearna država, ova vrsta napada jednostavno ne može odložiti Irance da pretvore u nuklearnu energiju. Zaista, pod određenim okolnostima to bi moglo ubrzati njihovu jurnjavu ka sklapanju te bombe i pružiti im meru legitimiteta na osnovu samoodbrane“, napisao je on.
Ništa osim toga da SAD izdaju „diplomatski ultimatum… podržan kredibilnom pretnjom rata širokih razmera“ neće uspeti, rekao je Barak.
Iran već ima „tehnička sredstva“ za proizvodnju nuklearnog oružja, ali nije doneo odluku da to učini, rekao je ranije ovog meseca Kamal Harazi, viši savetnik vrhovnog vođe Alija Hamneija. Teheran je tvrdio da je njegov nuklearni program potpuno miroljubiv i da bi stvaranje atomskog oružja bilo protiv islama.
