Francuski birači su na nedavnim parlamentarnim izborima dali podršku širokoj levičarskoj koaliciji, osiguravajući joj najviše poslaničkih mesta i sprečavajući tako krajnju desnicu da preuzme vlast. Međutim, nijedna stranka nije osvojila apsolutnu većinu, što je Francusku dovelo u neizvesnu političku situaciju bez presedana.
Centristička alijansa predsednika Emanuela Makrona zauzela je drugo mesto na izborima, dok je krajnja desnica stigla na treće mesto, značajno povećavajući svoj broj poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini, donjem domu francuskog parlamenta.
Nakon izbora, nije se pojavila jasna figura kao potencijalni budući premijer, a predsednik Makron je najavio da će odlučiti o svojim sledećim koracima i planira put u Vašington na samit NATO-a. Novi poslanici će početi sa radom u Skupštini naredne nedelje, dok je prva nova sednica zakazana za 18. jul.
Na izborima su učestvovala tri velika politička bloka, ali ni jedan od njih nije blizu većine od najmanje 289 mesta od ukupno 577. Ova situacija zahteva od zakonodavaca da uspostave konsenzus kako bi postigli dogovor oko vladinih politika i zakona.
Nestabilna politička scena i duboke podele u Francuskoj, naročito po pitanjima poreza, imigracije i politike Bliskog istoka, čine donošenje odluka izuzetno izazovnim. Makronovi centristički saveznici suočavaju se sa ograničenjima u sprovođenju svoje politike, uključujući reviziju sistema naknada za nezaposlene i donošenje budžeta.
Makron bi mogao potražiti saradnju sa umerenom levicom kako bi formirao zajedničku vladu, ali bi takvi pregovori bili izuzetno teški s obzirom na nedostatak tradicije takvih aranžmana u Francuskoj. Alternativa bi mogla biti formiranje vlade stručnjaka nezavisnih od političkih stranaka, koja bi se uglavnom bavila rutinskim poslovima upravljanja zemljom.
Situacija se dodatno zakomplikovala nakon unutrašnjih podela među levicama, posebno nakon nedavnih sukoba na Bliskom istoku. Opozicione stranke su se brzo dogovorile o formiranju nove koalicije, Novog narodnog fronta, koja je usvojila platformu sa konkretnim obećanjima o ekonomskim reformama i socijalnim pitanjima.
Premijer Gabrijel Atal je najavio podnošenje ostavke, otvarajući put za formiranje privremene vlade koja će upravljati zemljom dok se političke pregovori ne okončaju. Makron će sačekati da se nova Narodna skupština sama organizuje pre nego što donese odluku o sastavu nove vlade.
Nakon izbora, Makron će morati da se nosi sa političkom situacijom bez većine, što će značajno ograničiti njegovu mogućnost da sprovede svoje političke planove. Ipak, prema francuskom ustavu, on zadržava određena ovlašćenja u oblastima spoljne politike, evropskih pitanja i odbrane.
Novi premijer će biti ključna figura u vođenju vlade i donošenju zakona, te će biti odgovoran pred parlamentom. Očekuje se da će se fokusirati na unutrašnje političke izazove, dok bi Makron zadržao kontrolu nad spoljnom politikom i odbranom zemlje.