U septembru 2020, kompanija registrovana u Hong Kongu prenela je vlasništvo nad brodom, koji je prethodnog meseca nestao iz baza podataka o pomorskom praćenju, na kompaniju Su Riong San Shipping Co Ltd sa sedištem u Pjongjangu.
Prema posmatračima UN-a, kompanija u kineskom vlasništvu uvezla je do 200.000 tona sankcionisanog severnokorejskog uglja, koji je razmenila sa kineskom kompanijom za nameštaj u zamenu za dve pošiljke đubriva u Severnu Koreju.
Složeni korporativni manevri činili su samo mali deo globalne mreže lažnih kompanija, trgovaca robom, špijuna, sajber kriminalaca, banaka i brodskih operatera osmišljenih da izbegnu međunarodne sankcije severnokorejskim trgovinskim i finansijskim transakcijama.
Operacije mreže ilustruju dvosmislenu ulogu Kine i Rusije. Obe zemlje su nominalno posvećene sankcijama UN protiv Pjongjanga, iako zatvaraju oči pred mračnim praksama koje drže severnokorejski režim na površini.
Sada, kada je Rusija pod intenzivnim pritiskom zapadnih sankcija zbog njene invazije na Ukrajinu, analitičari procenjuju šta severnokorejski primer može da nauči zapadne kreatore politike — ne samo ulogu Kine u ublažavanju ekonomskog pritiska na Moskvu.
„Severna Koreja je poučna na mnogo načina, ne samo zato što je opstala jer je dosta svoje ekonomije eksternalizovala u Rusiju i Kinu“, rekao je Džejms Birn iz Kraljevskog instituta za ujedinjene usluge u Londonu.
Ministarstvo finansija SAD je 2017. uvelo sankcije Banci Dandong, maloj kineskoj banci koja je imala aktivu od 10,66 milijardi dolara, optužujući je da je omogućila milione dolara u transakcijama kompanijama uključenim u severnokorejski program naoružanja.
Zongjuan Liu, saradnik Saveta za spoljne odnose u Njujorku, rekao je da bi Rusija mogla da iskoristi prednosti kineskih „banka sagorevača“, koje omogućavaju ilegalne transakcije, ali se zatim likvidiraju ili ponovo uspostavljaju pre nego što se otkriju njihove aktivnosti.
„Ovo je uspostavljen model i već ga koriste Severna Koreja i Iranci“, rekao je Liu. „Ali obim koji se odnosi na Rusiju je toliko veliki da će biti veoma teško prebaciti novac pre nego što vas uhvate sankcije SAD.
Zauzvrat, „Kina bi mogla da ima više uticaja na Rusiju u pregovorima o naftnim i gasnim poslovima, što znači da bi mogla da kupuje rusku naftu i gas uz velike popuste“, rekao je Liu.
Ona je dodala da je Kina ukinula ograničenja na uvoz ruske pšenice i ječma u februaru, neposredno pre ruske invazije na Ukrajinu.
Tom Kitinge, direktor Centra za finansijski kriminal i bezbednosne studije pri RUSI, rekao je da kineske banke već procenjuju rizik obrade transakcija povezanih sa Rusijom od slučaja do slučaja.
„Transakcije koje se odbijaju u zapadnim filijalama kineskih banaka na osnovu usklađenosti, zatim se obrađuju u Šangaju ako se procijene da su strateški važne za Kinu“, rekao je on.
„Kina bi mogla da postane klirinška kuća za ruske transakcije, i postoji mnogo zanimljivih trikova koji se mogu koristiti — bilo da se radi o meksičkom modelu ‘crnog pezosa’ za prekogranično finansiranje droga ili o prastaroj havala metodi korišćenja brokera za olakšati transakcije bez promene novca,” rekao je Keatinge.
Ali Aron Arnold, stručnjak za kontraproliferaciju koji je radio i u američkoj vladi i u panelu UN koji nadgleda kršenje sankcija Severne Koreje, primetio je nesrećno iskustvo Irana u pokušaju „sistema razmene sa Kinom koji je u osnovi bio nafta za robu“.
„Iran se ubrzo našao preplavljen kineskom robom koja mu nije ni bila potrebna ni želela“, rekao je Arnold. „Premeštanje ekonomske aktivnosti u Kinu može ublažiti neke sektore, ali ne i privredu u celini.
Oskudica Severne Koreje — njen stvarni bruto domaći proizvod je bio samo 27,4 milijarde dolara 2020. godine, u poređenju sa ruskim BDP od skoro 1,5 biliona dolara — znači da šeme za razbijanje sankcija koje donose čak desetine miliona dolara ili manje mogu da naprave značajnu razliku u režimu usmerenih isključivo na opstanak i samobogaćenje.
Navodi sadržani u najnovijem izveštaju UN-a o kršenju sankcija Severne Koreje uključuju tajvansku brodarsku agenciju koja pomaže Pjongjangu da uvozi desetine hiljada tona nafte, severnokorejskog špijuna koji vodi hotele i kazina u Kambodži, plan za uspostavljanje fabrike za proizvodnju oružja i narkotika u Ugandi i šeme za uvoz luksuznih automobila, pa čak i klavira.
Kao i Rusija, Severna Koreja ima ogromne sposobnosti za sajber kriminal. Američko ministarstvo finansija je prošle nedelje povezalo severnokorejske hakere sa pljačkom kriptovaluta vrednom 615 miliona dolara od igrača Akie Infiniti, popularne onlajn igre.
Ali Liu je rekao da su daleko veća pretnja Zapadu od pojedinačnih kriminalnih operacija Rusija, Kina i druge zemlje istomišljenika koje ubrzavaju napore za izgradnju sopstvenih paralelnih finansijskih sistema. Severna Koreja bi, dodala je, bila „glavni korisnik“ „saveza onih koji izbegavaju sankcije“.
Liu je citirao ovomesečni poziv ruskog ministra finansija Antona Siluanova grupi Brics iz Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike da prošire upotrebu nacionalnih valuta i integrišu svoje platne sisteme.
Nekoliko stručnjaka povezalo je sudbinu severnokorejskog režima sankcija sa sudbinom loma globalnog poretka.
Prošlog meseca, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije sastao se sa severnokorejskim ambasadorom u Moskvi kako bi razgovarali o unapređenju bilateralnih odnosa „u kontekstu promena koje se dešavaju na međunarodnoj areni“.
Stephanie Kleine-Ahlbrandt, nerezidentni saradnik istraživačkog centra Stimson Center u Vašingtonu, rekla je: „Očekivala bih da vidim veće kršenje sankcija od strane Rusije i Kine, kao i porast napora saradnje, posebno u multilateralnom nivou, da oslabi režime sankcija Severnoj Koreji i drugim zemljama.
„Što više Rusija bude parija, to će manje biti zainteresovana za održavanje sistema“, rekao je Kiting. „Sve sam ubeđeniji da ćemo završiti sa baštama ograđenim finansijskim zidom – baštom na istoku kojom dominira Kina, a baštom na zapadu kojom dominira dolar.
