UJEDINjENE NACIJE – Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Libiju upozorio je u petak da su znaci podele već očigledni u problematičnoj severnoafričkoj naciji i pozvao uticajne nacije da izvrše pritisak na rivalske lidere Libije da hitno finalizuju ustavnu osnovu za izbore, piše AP.
Prva godišnjica odlaganja glasanja dolazi kasnije u decembru, rekao je Abdoulaie Bathili, koji je naglasio da ako ne dođe do rješenja, treba pronaći alternativni način za održavanje izbora.
Naftom bogata Libija upala je u haos nakon što je pobuna koju je podržavao NATO zbacila i ubila dugogodišnjeg diktatora Moamera Gadafija 2011. U haosu koji je usledio, okrug se podelio na dve rivalske administracije, od kojih je svaka podržana od strane različitih odmetnutih milicija i stranih vlada.
Bathili je rekao Savetu bezbednosti UN da je nastavak neslaganja između dva rivala — konkretno, predsednika libijskog parlamenta na istoku, Aguile Saleha, i Kaleda al-Mašrija, predsednika Visokog državnog saveta sa sedištem na zapadu zemlje, u prestonica Tripolija — prema ograničenom broju ustavnih odredbi „više ne može služiti kao opravdanje da se čitava zemlja drži kao talac“.
Ako dve institucije ne mogu brzo da postignu sporazum, rekao je Batili, „alternativni mehanizam“ može i treba da se koristi „da bi se ublažile patnje izazvane zastarelim i otvorenim privremenim političkim aranžmanima“. Nije precizirao šta bi to mogao da bude mehanizam.
Bathili je takođe rekao da Savet bezbednosti treba „kreativno da razmisli o načinima da osigura da se slobodni, pošteni, transparentni i simultani predsednički i parlamentarni izbori organizuju i održe pod jedinstvenom, jedinstvenom i neutralnom administracijom, i da oni koji žele da se kandiduju kao kandidati podnesu ostavke sa svojih trenutnih funkcija kako bi stvorili jednake uslove za igru.”
Najnovija politička kriza u Libiji proizilazi iz neuspeha održavanja izbora 24. decembra 2021. i odbijanja premijera Abdula Hamida Dbeibaha — koji je predvodio prelaznu vladu u Tripoliju — da podnese ostavku. Nakon toga, libijski parlament sa sedištem na istoku, koji tvrdi da je Dbeibahov mandat završio 24. decembra, imenovao je rivalskog premijera, Fatija Bašagu, koji je mesecima bezuspešno pokušavao da instalira svoju vladu u Tripoliju.
Predsednički izbori su odloženi zbog sporova između rivalskih frakcija o zakonima koji regulišu izbore i kontroverznih predsedničkih nada. Savet sa sedištem u Tripoliju insistira na zabrani vojnog osoblja, kao i dvojnih državljana da se kandiduju za najviši položaj u zemlji.
To je očigledno usmereno na vojskovođu koju podržava istok, Kalifu Hiftera, komandanta podela i američkog državljanina koji je najavio svoju kandidaturu za otkazane izbore u decembru.
Batili je rekao da pojedinci i subjekti koji „sprečavaju ili podrivaju održavanje izbora” moraju da odgovaraju, naglašavajući da se „ovo odnosi na dela počinjena pre, tokom i posle izbora”.
On je upozorio da nerešena politička kriza u Libiji „utiče na dobrobit ljudi, ugrožava njihovu bezbednost i ugrožava samo njihovo postojanje“.
Znakovi podele Libije, rekao je Batili, su obilni — uključujući dve paralelne vlade na istoku i zapadu, odvojene bezbednosne operacije, podeljenu centralnu banku i rastuće nezadovoljstvo širom zemlje „zbog nejednake raspodele ogromnih prihoda od nafte i gasa država.“
Dugotrajna politička kriza „takođe nosi ozbiljan rizik daljeg podele zemlje i njenih institucija“, dodao je on.
Bathili je rekao savetu da su se Saleh i al-Mašri ranije dogovorili da se sastanu pod pokroviteljstvom UN u gradu Zintan 4. decembra kako bi pokušali da pronađu izlaz iz krize, ali je, nažalost, sastanak odložen „zbog nepredviđenih logističkih razloga kao i političke prepreke koje se pojavljuju“.
On je rekao da UN rade na utvrđivanju novog datuma i lokacije za sastanak.
